Tetovaže su danas veoma popularne, ali sve veći broj istraživanja ukazuje na potencijalnu povezanost između trajnog mastila i razvoja određenih vrsta karcinoma, što može izazvati zabrinutost kod onih koji razmišljaju o tetoviranju. Prethodna istraživanja su pokazala da se mastilo za tetoviranje akumulira u limfnim čvorovima, što može dovesti do upala, a u retkim slučajevima i do limfoma, vrste raka krvi.
Nedavna studija Univerziteta Južne Danske iz 2025. godine otkrila je da osobe sa tetovažama imaju veći rizik od razvoja raka kože i limfoma. U ovoj studiji, istraživači su uporedili grupu nasumično odabranih blizanaca, od kojih su neki imali tetovaže, dok drugi nisu. Rezultati su pokazali da su tetovirani blizanci imali skoro četiri puta veći rizik od raka kože. Takođe, istraživanje je ukazalo na to da veličina tetovaže može igrati važnu ulogu – svaka tetovaža veća od dlana potencijalno povećava rizik.
Signe Bedsted Klemensen, koautorka studije, izjavila je da postoji povezanost između količine mastila i rizika od limfoma i raka kože. Konkretno, stopa rizika za limfom je 2,7 puta veća kod tetoviranih osoba, dok je rizik od raka kože porastao sa 1,6 na 2,4. Ovi podaci sugerišu da što više mastila osoba ima, to je veći rizik.
Iako su ovi nalazi značajni, važno je napomenuti da su istraživanja još uvek u ranoj fazi i da su ograničena brojnim faktorima koji mogu doprineti razvoju raka. Na primer, tipovi mastila, lokacije tetovaža i drugi genetski i ekološki faktori igraju važnu ulogu i moraju se uzeti u obzir za precizniju analizu. Klemensen naglašava potrebu za daljim istraživanjima koja bi uključivala veće studije tokom dužih vremenskih perioda, kao i proučavanje bioloških mehanizama tetoviranja.
Pored potencijalnih rizika od raka, postoje i drugi problemi vezani za tetovaže. Važno je osigurati da je oprema koja se koristi za tetoviranje sterilna kako bi se izbegle infekcije, kao i da su mastila bezbedna za korišćenje. Mastila za tetoviranje obično se sastoje od pigmenta i tečnosti nosača koje omogućavaju unošenje boje u dermis, srednji sloj kože. Međutim, s obzirom na to da se većina mastila uvozi iz celog sveta, njihovi sastojci su često teški za praćenje, a neka mogu sadržavati štetne supstance.
Manal Muhamed, profesor medicinske mikrobiologije, upozorava da neka mastila sadrže tragove teških metala kao što su nikl, hrom, kobalt i povremeno olovo, koji mogu biti toksični i izazvati alergijske reakcije i imunološke probleme. Evropska unija je 2022. godine uvela ograničenja na više od 4.000 opasnih supstanci u mastilima za tetoviranje prema REACH regulativama, koja uključuju sve supstance klasifikovane kao kancerogene ili mutagene. U tom smislu, sva mastila moraju biti jasno označena.
Međutim, regulativa nije jednako stroga u svim zemljama, a Velika Britanija trenutno razmatra primenu sopstvenih ograničenja. Na kraju, tetovaže se generalno smatraju bezbednim kada se izvode u higijenskim uslovima, ali postoji rizik od dugoročnih zdravstvenih posledica. Klemensen naglašava da je važno informisati ljude o ovim rizicima, jer još uvek ne znamo dovoljno o potencijalnim dugoročnim efektima tetovaža na zdravlje.
Kao istraživač, njen cilj je da ljudima pruži informacije o ovim rizicima, kako bi svaki pojedinac mogao da donese informisanu odluku o tome da li će se tetovirati ili ne. Na kraju, svaka osoba treba da razmotri rizike i koristi, imajući na umu da tetovaže, kao i većina stvari u životu, nosi određeni nivo rizika.
