Proteini su osnovni gradivni blokovi ljudske ishrane i ključni su za mnoge procese u organizmu, uključujući izgradnju mišića, enzima, kao i funkcionisanje imunog sistema i hormonske ravnoteže. U poslednje vreme, pitanje o tome koji su proteini bolji – biljni ili životinjski – izaziva sve više rasprava među stručnjacima.
Biljni proteini, koji se nalaze u mahunarkama, orašastim plodovima, semenkama i soji, sve više dobijaju na značaju. Velika studija objavljena u časopisu American Journal of Clinical Nutrition pratila je više od 200.000 ljudi tokom tri decenije i pokazala da osobe sa višim udelom biljnih proteina u ishrani imaju 19% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 27% manji rizik od koronarne bolesti. Ovi proteini su bogati vlaknima, antioksidansima i mineralima, što doprinosi boljoj probavi, stabilizaciji šećera u krvi i smanjenju upalnih procesa u telu.
S druge strane, životinjski proteini, koji se nalaze u mesu, ribi, jajima i mlečnim proizvodima, smatraju se „kompletnim“ proteinima jer sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina. Ovi proteini su posebno važni za očuvanje mišićne mase, izgradnju hormona i enzima, kao i za energiju tokom dana. Pored toga, životinjski proizvodi su bogati lako apsorbovanim gvožđem i vitaminima B grupe, uključujući vitamin B12, koji je od suštinskog značaja za nervni sistem i metabolizam energije.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da nisu svi životinjski proteini jednako zdravi. Masni delovi mesa, koža živine i punomasni mlečni proizvodi sadrže visok nivo zasićenih masti, što može povećati rizik od srčanih bolesti. Takođe, prerađeno meso je povezano sa višim rizikom od raka debelog creva. Nasuprot tome, veći unos biljnih proteina obično smanjuje rizik od određenih karcinoma i pozitivno deluje na metabolizam.
Nutricionisti preporučuju kombinovan pristup u ishrani, koji uključuje jedan ili dva obroka dnevno bazirana na biljnim proteinima, dok se ostali obroci mogu dopuniti kvalitetnim životinjskim proteinima. Ova strategija omogućava telu da dobije sve potrebne hranljive materije, dok istovremeno smanjuje rizik od potencijalnih zdravstvenih problema.
U zaključku, i biljni i životinjski proteini imaju svoje prednosti i nedostatke, a ključ za optimalno zdravlje leži u uravnoteženoj ishrani koja uključuje raznovrsne izvore proteina. Kroz pažljiv odabir i kombinaciju ovih nutritivnih elemenata, možemo osigurati da naš organizam dobije sve što mu je potrebno za optimalno funkcionisanje.
