Željko Delibašić, policajac u penziji star 62 godine, bio je u stanju bitno smanjene uračunljivosti kada je 2. juna prošle godine ubio svoju suprugu Ankicu (57) u njihovom stanu u Rakovici. Ove podatke je potvrdio psihijatar Svetislav Mišković, koji je nakon dodatnog veštačenja izmenio svoj prvobitni nalaz izjavivši da je Delibašić bio u afektu besa visokog intenziteta.
U svom izlaganju, Mišković je objasnio kako se afekat besa može javiti kod osoba čiji su mehanizmi kontrole oslabljeni. Čak i oni sa dobrim kontrolama impulsa mogu doživeti takve emocije u određenim situacijama. Afekat besa je intenzivno stanje koje naglo nastaje i obično traje između 3 i 5 minuta, iako postoje slučajevi produženih stanja. Tokom ovog perioda, osoba može doživeti „psihičku buru” sa brojnim telesnim promenama.
Delibašić je ispričao kako je suprugu prvo udarao bejzbol palicom, a zatim je zgrabio nož, ali se nije sećao detalja vezanih za ubod. Mišković je napomenuo da amnezija može nastati tokom samog čina zločina, kada je svest sužena i osoba gubi kontrolu nad svojim postupcima. On je opisao kako osoba može imati „rupe” u sećanju, a pažnja je fokusirana na uzrok emocionalnog uzbuđenja.
Prema Miškovićevim rečima, Delibašić je tokom čina ubistva bio u stanju afektivnog pražnjenja koje je trajalo ceo period, dok je nakon počinjenja krivičnog dela pokazao elemente racionalnog ponašanja odlučivši da se prijavi policiji. Mišković je takođe istakao da su Delibašićeve prethodne vojne traume iz ratišta u Slavoniji i na Kosovu uticale na njegovo psihološko stanje, što je moglo doprineti njegovoj sklonosti ka emotivno burnijim reakcijama.
Alkohol koji je Delibašić konzumirao noć pre ubistva, prema nalazima veštaka, nije imao značajan uticaj na njegovo ponašanje. Bio je u minimalnim količinama i nije bio ključan faktor u njegovom delovanju. Testiranje je pokazalo prisustvo od 0,1 promila alkohola u njegovom telu četiri sata nakon ubistva, što ukazuje na to da je u trenutku zločina imao vrlo nizak nivo alkoholizovanosti.
Drugi veštak, Zoran Mihajlović, koji se bavio obdukcijom, potvrdio je da su povrede na telu ubijene Ankice ukazivale na to da su nanete u dve faze: prva faza uključivala je udarce bejzbol palicom, dok su u drugoj fazi korišćena oštra sredstva. Mihajlović je naveo da je jedan od udaraca, koji je najverovatnije pogodio levi deo potiljka, doveo do gubitka svesti kod Ankice.
Prema njegovim rečima, povrede iz prve faze nisu bile smrtonosne jer nisu oštetile vitalne organe, dok je smrtonosna povreda bila ona na vratu, koja je dovela do fatalnog iskrvavljivanja. Ukupno, Ankica je imala 14 povreda od udaraca bejzbol palicom i 16 od uboda nožem.
Ovaj slučaj osvetljava kompleksnost emocionalnih stanja i kako trauma iz prošlosti može uticati na ponašanje pojedinca u stresnim situacijama. Delibašićevo ponašanje je rezultat dugogodišnje dinamike odnosa sa suprugom, a njegovo postupanje je kulminacija godina trpljenja, što je dodatno objašnjeno od strane veštaka.
U ovom tragičnom slučaju, istražuju se i psihološki i sociološki aspekti koji mogu doprineti razumevanju sličnih situacija u budućnosti.
