Dinarska štednja u Srbiji nastavila je da raste i u drugoj polovini 2025. godine, sa povećanjem od 10,4 milijarde dinara, što predstavlja porast od 5,3 odsto, čime je krajem decembra dostigla ukupno 206,2 milijarde dinara. U isto vreme, devizna štednja je porasla za 459,5 miliona evra, odnosno 2,9 odsto, i na kraju 2025. godine iznosila je 16,2 milijarde evra, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije (NBS).
Na godišnjem nivou, dinarska štednja je povećana za 15 milijardi dinara ili 7,8 odsto, dok je devizna štednja porasla za 772,5 miliona evra, što je ekvivalent od 5,0 odsto. Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji domaćih banaka približno je 10 odsto, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na kraj 2012. godine kada je ovo učešće bilo ispod dva procenta. Ovi podaci ukazuju na sve veće poverenje građana u stabilnost domaće valute.
U prvim mesecima 2026. godine, dinarska i devizna štednja nastavile su da beleže rekordne nivoe, sa dinarskom štednjom koja je krajem januara iznosila blizu 208 milijardi dinara, dok je devizna štednja dostigla 16,3 milijarde evra. Analiza isplativosti štednje, koja je obuhvatila period od decembra 2012. do decembra 2025. godine, pokazala je da je u prethodnih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja.
Razlozi za veću isplativost dinarske štednje uključuju očuvanu finansijsku stabilnost i relativnu stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, više kamatne stope na štednju u dinarima u poređenju sa štednjom u evrima, kao i povoljniji poreski tretman prihoda od kamata na štednju u domaćoj valuti. U proteklom periodu, dinarska štednja je povećana 11,5 puta, a najveći rast zabeležen je kod štednje ročnosti od šest do 12 meseci, koja čini 55,8 odsto ukupne dinarske štednje.
Prema podacima NBS, prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem decembra iznosio je 189.000 dinara. U istom periodu, devizna štednja skoro se udvostručila, sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 16,2 milijarde evra na kraju 2025. godine. U drugoj polovini 2025. godine, rast devizne štednje vođen je štednjom na rok od šest do 12 meseci, koja je iznosila 439,6 miliona evra, kao i štednjom po viđenju, koja čini 65,6 odsto ukupne devizne štednje.
Analiza NBS pokazuje da je štednja u dinarima bila značajno isplativija od devizne štednje. Naime, štediša koji je u decembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana i reoročavao ga tokom 12 godina dobio bi više od 52.000 dinara ili skoro 450 evra više od onoga koji bi na isti iznos oročio u evrima. U decembru 2024. godine, štediša koji bi položio 100.000 dinara na godinu dana dobio bi blizu 1.800 dinara više od onoga koji bi oročio istu protivvrednost u evrima.
Podaci takođe pokazuju da je dinarska štednja bila isplativija od devizne u gotovo 92 odsto potperioda na tri meseca, dok je na dve godine dinarska štednja bila isplativija u svim posmatranim potperiodima. Stabilnost kursa dinara prema evru očuvana je i tokom 2025. godine, a NBS je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu neto prodajom 580 miliona evra.
Kada je reč o problematičnim kreditima, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima značajno je smanjeno sa 22,4 odsto na 2,1 odsto u decembru 2025. godine, što predstavlja najniži nivo do sada. Ovi rezultati ukazuju na uspešnost strategije NBS u rešavanju ovog pitanja.
