Aktuelna turistička sezona donela je brojne izazove za domaće i strane agencije, a preplavljenost tržišta „last minute“ ponudama, iako raduje putnike, zapravo je signal za uzbunu u turističkoj industriji. O stanju na tržištu, uštedama i destinacijama koje ove godine dominiraju, za televiziju Euronews Srbija govorio je Mirko Bauk, predsednik Upravnog odbora Asocijacije turističke industrije Srbije.
Prema njegovim rečima, situacija je kompleksnija nego što se na prvi pogled čini, a turistički radnici ovu godinu već sada, na samoj sredini sezone, ocenjuju kao specifično tešku. „Nažalost, istina je da u ovom trenutku na tržištu ima mnogo last minute ponuda. Kažem ‘nažalost’ jer je to loš znak za turističke agencije. Čim se pojavi toliki broj ponuda u zadnji čas, to znači da sezona nije dobra, da se desio određeni poremećaj na tržištu i da prodaja ne ide onako kako je planirano i ugovoreno na samom početku“, istakao je Bauk na početku razgovora.
Iako su za agencije ovi trendovi zabrinjavajući, za turiste koji su spremni na brzu organizaciju, ovo je idealna prilika za značajne uštede. Bauk potvrđuje da popusti u ovim slučajevima mogu ići čak i do 50 odsto, ali naglašava da takva ponuda nosi i svoja ograničenja. Ponuda je, kako kaže, sužena na ono što je preostalo, a izbor smeštajnih kapaciteta i termina je veoma limitiran.
Postavlja se pitanje šta je isplativije – čekati poslednji momenat ili rezervisati odmor mesecima unapred. Bauk nema dilemu: „First minute je svakako bolja opcija. Tada je ponuda najveća, ostvaruju se značajni popusti, a putnici imaju slobodu da biraju baš ono što žele po cenama koje su često povoljnije nego u samoj špic sezoni.“ Razlika je i u tome ko diktira popuste – dok rane rezervacije uglavnom podržavaju sami hotelijeri, last minute popusti su često teret koji preuzimaju agencije kako bi popunile zakupljene, a neprodate kapacitete.
Govoreći o razlozima zbog kojih je sezona ocenjena kao loša, Bauk navodi globalne faktore. Prvi je rat u Ukrajini koji je počeo u februaru, što je direktno pogodilo destinacije koje gravitiraju ka istoku, poput Kipra, Egipta i Turske. „Prodaja se bukvalno zamrzla tokom marta i aprila. Iako su ljudi kasnije shvatili da letovanja na tim destinacijama nisu ugrožena, rupa u prodaji koja je nastala u tim mesecima jednostavno ne može da se popuni“, objašnjava on.
Drugi veliki problem je uvođenje EES (Entry-Exit) sistema na zapadnim tržištima, koji je usporio procedure na granicama Evropske unije i odvratio deo turista od putovanja u Španiju ili Italiju. Iako je Grčka tradicionalno prvi izbor srpskih turista, Bauk prenosi informacije kolega sa terena koje ukazuju na opšti pad potražnje u celoj Evropi. „Dobio sam informaciju sa Krita da čak i sada, u samom špicu sezone, ima slobodnih mesta u hotelima i apartmanima. To jasno govori o tome da je sezona generalno slabija, ne samo kod nas, već na nivou čitavog kontinenta“, navodi predsednik UO Asocijacije turističke industrije Srbije.
Pored same cene aranžmana, na odluku putnika sve više utiču i vanpansionski troškovi. U vremenu kada cene ležaljki, hrane i pića u ugostiteljskim objektima vrtoglavo rastu, turisti pažljivo vagaju svaku stavku. Bauk ističe zanimljiv podatak: „Španija je trenutno jedna od povoljnijih destinacija kada je reč o vanpansionskim uslugama, što mnogi ne bi očekivali. S druge strane, u Grčkoj su razlike ogromne i zavise od toga da li ste na ostrvu ili kopnu, kao i od tipa plaže koju posećujete.“ Za one koji žele potpunu kontrolu troškova, „all-inclusive“ koncept u hotelima ostaje najsigurnija opcija.
Gledajući ka završnici sezone, Bauk predviđa stabilizaciju tokom avgusta i septembra. Septembar je tradicionalno mesec kada hotelijeri obaraju cene, pa se očekuju još povoljniji aranžmani za one koji planiraju kasno letovanje. Ipak, turizam ostaje podložan nepredviđenim faktorima, poput niskog vodostaja reka koji je ove godine ugrozio rečni turizam i dolazak kruzera u Beograd.
Na kraju, osvrnuo se i na domaći turizam. Srbija beleži blagi porast broja stranih turista, dok je domaće tržište stabilno. Bauk smatra da planine i banje sa spa centrima imaju ogroman potencijal, naročito u svetlu klimatskih promena i ekstremno visokih temperatura. „Logično je da ljudi traže osveženje na planinama gde je klima prijatnija. Sever Evrope i Baltik već trljaju ruke zbog ovog trenda – dok je u Beogradu bilo 40 stepeni, tamo je izmereno prijatnih 23. To je pravac u kojem će se turizam verovatno kretati u budućnosti“, zaključuje Mirko Bauk.
