Da ste tačno pre godinu dana odlučili uložiti hiljadu evra u zlato, danas biste imali značajno veći iznos. Vaša investicija bi danas vredela više od 1.500 evra, što predstavlja impresivan povrat od više od 50 posto u samo dvanaest meseci. Računica je jednostavna, ali otkriva svu snagu tržišta plemenitih metala u protekloj godini. Naime, krajem 2024. godine, cena zlata kretala se oko 80,66 evra po gramu, što znači da ste za svoj ulog od hiljadu evra mogli kupiti otprilike 12,4 grama ovog plemenitog metala.
Danas, kada cena jednog grama iznosi oko 120 evra, vrednost te iste količine zlata narasla je za više od petsto evra. Ovaj skok nije slučajan, već je rezultat globalnih kretanja koja su gurnula cenu žutog metala na nivoe koje niko nije očekivao. Godina 2025. bila je izuzetna za ulagače u zlato, a mnogi analitičari je opisuju kao najbolju još od sedamdesetih godina prošlog veka. Cena izražena u američkim dolarima porasla je za gotovo 70 posto, dostigavši 22. decembra novu rekordnu vrednost od 4.420 dolara po unci.
Put do tog vrha bio je dinamičan; neverovatan rast zabeležen je već do 20. oktobra, kada je cena narasla za 67 posto od početka godine. Usledila je kratka, ali oštra korekcija tokom koje je vrednost pala za deset posto, no tržište se brzo oporavilo i nastavilo pohod na nove rekorde. Rik Kanda, direktor u The Gold Bullion Company, istakao je da je 2025. bila rekordna godina za zlato, s manje padova i dostizanjem kolosalnih novih vrhunaca, obarajući rekorde koje niko nije očekivao.
Nekoliko ključnih faktora podstaklo je ovakav strelovit rast. Pre svega, tu je kontinuirana i snažna potražnja centralnih banaka širom sveta koje su nastavile da gomilaju svoje zlatne rezerve, stvarajući stabilan temelj za rast cena. Pol Sajms iz firme Invesco naglašava da ne vidi da će ta potražnja uskoro nestati. Drugi važan pokretač su rastuće geopolitičke napetosti koje teraju ulagače da traže utočište u sigurnim aktivama, a zlato je tradicionalno najpouzdanije od njih. Erozija kupovne moći dolara i očekivanja nižih kamatnih stopa dodatno su povećala atraktivnost zlata kao instrumenta za očuvanje vrednosti i zaštitu od inflacije. Ova kombinacija faktora stvorila je “savršenu oluju” koja je cenu zlata vinula u neslućene visine.
Osim špekulativne zarade, zlato igra važnu ulogu u diverzifikaciji portfelja svakog ozbiljnijeg ulagača. Stručnjaci ističu da zlato ima nisku korelaciju s deonicama i obveznicama, što znači da se njegova vrednost često kreće nezavisno od ostatka tržišta, pružajući stabilnost u nesigurnim vremenima. Tom Stivenson, investicioni direktor u Fidelity Internationalu, sugeriše da bi udeo zlata u portfelju trebalo da iznosi između pet i deset posto, slično kao i udeo gotovine.
Postoji nekoliko načina za ulaganje u zlato: od kupovine fizičkog zlata u obliku poluga i kovanica, preko ulaganja u finansijske proizvode poput ETF-ova, do kupovine deonica rudarskih kompanija. Zanimljivo je da su, prema rečima Toma Bejklija iz HANetfa, akcije rudara ove godine “ukrale šou” i ostvarile gotovo tri puta veći prinos od samog fizičkog zlata.
Nakon rekordne 2025. godine, postavlja se pitanje može li se ovaj trend nastaviti. Mnogi analitičari veruju da je pred zlatom još jedna svetla godina. Majkl Hsueh, analitičar u Deutsche Bank, predviđa da bi cena tokom 2026. mogla dostići čak 5.000 dolara po unci, s očekivanim rasponom kretanja između 3.950 i 4.950 dolara. Njihova dugoročnija prognoza za 2027. godinu još je optimističnija i cilja na cenu od 5.150 dolara. S takvim procenama slaže se i Rik Kanda, koji očekuje da bi se to moglo dogoditi.
Faktori koji su obeležili proteklu godinu, poput geopolitike i potražnje centralnih banaka, verovatno će i dalje biti prisutni, pružajući podršku daljem rastu. Ulagačima se preporučuje da prate istorijske podatke i prinose kako bi doneli informisane odluke, imajući na umu da, iako prošli rezultati nisu jamstvo budućih, analiza trendova može ponuditi vredne uvide u potencijalna kretanja cena.
