Ruski naučnici su nedavno predstavili novu vakcinu protiv raka pod nazivom „Enteromiks“, čiji rani rezultati kliničkih ispitivanja sugerišu da bi mogla predstavljati značajan korak napred u lečenju kancera. Razvijena je tehnologijom sličnom mRNK vakcinama protiv kovida-19, a prema stručnjacima, ova vakcina smanjuje agresivne tumore i usporava njihovo napredovanje bez teških neželjenih efekata koji su često prisutni kod hemoterapije ili zračenja.
Iako rezultati izgledaju obećavajuće, dr Vladimir Kovčin, specijalista interne medicine i subspecijalista onkologije, ističe da je potrebno biti oprezan s tvrdnjama da nova vakcina leči rak. On naglašava da je za potvrdu izlečenja potrebno da prođe najmanje pet godina bez recidiva ili metastaza. Preliminarni rezultati su, ipak, ohrabrujući, s obzirom na to da je 59 ispitanika pokazalo pozitivne reakcije na lečenje.
Klinička ispitivanja su pokazala bezbednost vakcine, čak i pri ponovljenim dozama, kao i značajnu efikasnost, s zabeleženim smanjenjem veličine tumora i usporavanjem njegovog napredovanja od 60 do 80 procenata, u zavisnosti od karakteristika bolesti. Takođe, postoji povećanje stope preživljavanja zahvaljujući primeni vakcine.
Vakcina „Enteromiks“ zasnovana je na kombinaciji četiri nepatogena virusa, koji uništavaju maligne ćelije i aktiviraju antitumorski imunitet pacijenta. Dr Kovčin objašnjava da je reč o imunološkoj terapiji koja aktivira imunski sistem, ali se oslanja i na gensku terapiju, baziranu na korišćenju genskih informacija.
Početna primena vakcine fokusirana je na lečenje kolorektalnog karcinoma, dok se ohrabrujući napredak beleži i u razvoju vakcina za agresivne tumore mozga, kao što je glioblastom, kao i za određene vrste melanoma. Ipak, vakcina je prilagođena svakom pacijentu, što znači da nije univerzalno rešenje za sve tipove raka.
Različiti tipovi karcinoma, poput karcinoma pluća ili dojke, zahtevaju individualizovane pristupe lečenju zbog genetskih razlika između pacijenata. Onkogenetika se fokusira na identifikaciju specifičnih mutacija unutar dijagnoze, što predstavlja osnovu savremene personalizovane medicine. Za određene mutacije razvijeni su biološki lekovi koji blokiraju tumor i omogućavaju prirodnu smrt ćelija.
Međutim, postoje i ograničenja ovakvog pristupa. Neke terapije mogu delovati kratkoročno, s tim da ćelije tumora s vremenom mogu razviti otpornost na lek. Zato dr Kovčin upozorava da se ne može sa sigurnošću tvrditi da se rak može izlečiti u uznapredovalim fazama, ali naglašava da su standardne metode, poput hirurgije, i dalje ključne ako se bolest otkrije na vreme.
Povećanje broja obolelih od karcinoma postaje sve izraženije, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Prema podacima iz 2022. godine, u Srbiji godišnje od nekog oblika karcinoma oboli oko 41.500 ljudi, a gotovo 20.000 umre. Zabrinjavajuće je što se sve više mladih suočava s ovom bolešću. Dr Kovčin ističe da su nekada karcinomi bili bolest starijih, dok se sada sve više mladih i dece rađa u kancerogenom okruženju, što doprinosi ranijem razvoju bolesti.
Ova situacija naglašava potrebu za ulaganjima u genetičke laboratorije i razvoj personalizovanih terapija u Srbiji. Iako se istraživanja sličnih vakcina sprovode i u drugim zemljama, njihova cena ostaje visoka, a dostupnost za pacijente u Srbiji još uvek nije izvesna. Dr Kovčin ukazuje na to da su potrebna velika ulaganja u opremu i obuku kadra kako bi se omogućila proizvodnja ovakvih genskih lekova.
U svetlu ovih informacija, budućnost lečenja raka može izgledati svetlije zahvaljujući inovacijama poput „Enteromiksa“, ali i dalje ostaje mnogo posla i istraživanja pre nego što se ove terapije učine dostupnima široj populaciji.
