Rast cena mlaznog goriva, koji je izazvan ratom u Iranu i poremećajima na globalnom tržištu nafte, dovodi do poskupljenja avionskih karata i uvođenja dodatnih taksi. Putnici se suočavaju sa sve većom neizvesnošću pred letnju sezonu. Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj, prosečna cena mlaznog goriva dostigla je 195,19 dolara po barelu, što predstavlja blagi pad od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, ali je i dalje više od dvostruko povećana u odnosu na kraj februara. U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks Argus US premašio je 4,60 dolara po galonu, dok je pre izbijanja sukoba iznosio oko 2,50 dolara.
Gorivo čini između 25 i 35 odsto operativnih troškova avio-kompanija, što je primoralo prevoznike na hitne mere. Junajted erlajns najavio je smanjenje broja letova za 5 procenata, dok SAS planira da otkaže najmanje 1.000 letova narednog meseca. Er Nju Ziland smanjuje kapacitete za 5 procenata i otkazuje oko 1.100 letova do početka maja. Pojedine kompanije su već povećale cene, kao što su Kataj Pasifik na svim rutama i Taj Ervejz za 10 do 15 procenata. ErEjža i Kvantas su takođe uveli privremene doplate.
Prevoznici poput Lufthanze i Rajanera uspeli su delimično da ublaže udar zahvaljujući ranije ugovorenim cenama goriva. Zbog preusmeravanja ruta koje izbegavaju Bliski istok i povećanog saobraćaja na alternativnim pravcima, operativni troškovi dodatno rastu. Poskupljenja nisu ograničena samo na interkontinentalne letove; rast cena beleži se i na kratkim i domaćim linijama, a prolećni i letnji aranžmani već odražavaju nove uslove na tržištu. Stručnjaci upozoravaju da čak i u slučaju smirivanja sukoba, posledice po cene goriva i karata mogu potrajati.
Specijalna savetnica generalnog sekretara UN za turizam, Anita Mendirata, naglašava da se pažnja prevoznika ne odnosi samo na dostupnost sirove nafte, već i na rafinisano mlazno gorivo i logistiku njegovog dopremanja do aerodroma. Putnici se suočavaju sa višim cenama i manjim izborom letova, dok turističke agencije beleže rast interesovanja za fleksibilne karte i bliže destinacije. Deo putnika odlaže rezervacije u nadi da bi eventualni diplomatski pomaci mogli stabilizovati tržište.
Istovremeno, platforme za rezervacije ukazuju da cene karata obično rastu kako se približava datum putovanja, naročito u poslednje tri nedelje pre polaska. Evropska komisija je pozvala na dobrovoljne mere štednje, uključujući i smanjenje putovanja, kako bi se ublažio pritisak na potrošnju energije. Iako potražnja za letnjim putovanjima ostaje snažna, analitičari ocenjuju da se ponašanje putnika menja – rezervacije se prave ranije, boravci su duži, a osetljivost na cenu sve izraženija.
Putnici su prinuđeni da biraju između ranije kupovine karata uz veću cenu ili čekanja uz rizik dodatnih poskupljenja i smanjenja dostupnih letova. Rat u Iranu počinje da se preliva i na evropski avio-saobraćaj, a posledice već osećaju putnici u Nemačkoj kroz rastuće troškove i moguće smanjenje broja letova. Izvršni direktor Lufthanze, Karsten Špor, analizirao je interne scenarije u svetlu naglog rasta cena goriva i rizika od njegove nestašice. Kompanija se suočava sa dodatnim izdacima od oko 1,5 milijardi evra za gorivo koje nije bilo obuhvaćeno dugoročnim ugovorima po fiksnim cenama.
Povećanje cena avio-karata praktično je neizbežno, kako navodi Špor. To će se najpre odraziti na nove rezervacije, dok bi moglo doći i do smanjenja ukupnog broja letova. Razlog za to je i planirano smanjenje operativne flote, što dodatno ograničava ponudu. Kako se navodi, Lufthanza razmatra dvostepeni plan prilagođavanja, gde u prvoj fazi može biti prizemljeno oko 20 aviona, dok bi u slučaju daljeg pogoršanja situacije taj broj mogao porasti na 40 letelica. Najviše su ugroženi stariji modeli aviona sa većom potrošnjom goriva, a Špor upozorava da rat ne utiče samo na cenu, već i na dostupnost goriva. Oko 40 procenata potreba Evrope za kerozinom do nedavno je dolazilo iz regiona Zaliva, što dodatno komplikuje situaciju.
