U Evropskoj uniji se trenutno vodi rasprava o modelu postepene integracije zemalja kandidata, koji bi omogućio korišćenje određenih prednosti članstva na osnovu napretka u ispunjavanju evropskih standarda. Ova ideja je posebno značajna za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, čija je integracija u EU već duže vreme na čekanju. Stiven Blokmans iz Centra za evropske političke studije objašnjava kako bi ovaj model mogao uticati na položaj Srbije u procesu proširenja.
Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u procesu pristupanja EU u poslednjih pet godina. Vlasti u Beogradu smatraju da bi, pod određenim uslovima — kao što su priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije i uvođenje sankcija Rusiji — mogla da postane članica EU gotovo odmah. Blokmans ističe da je rešavanje spora sa Prištinom jedan od ključnih prioriteta za određene članice EU, što dodatno komplikuje proces pristupanja.
Osim toga, vladavina prava i demokratija su od suštinskog značaja za pristupni proces. Blokmans naglašava da će EU nastaviti da insistira na ovim principima, što može predstavljati izazov za zemlje kao što je Srbija, koja se suočava sa brojnim unutrašnjim problemima u ovim oblastima.
U kontekstu nedavne diskusije o francusko-nemačkom non-pejperu, koji se bavi postepenom integracijom zemalja kandidata, Blokmans ukazuje na to da je ovaj dokument jedan od nekoliko koje su predstavile različite članice EU. Ovi non-pejperi se bave metodologijom proširenja, koja se pokazala kao neefikasna i spora. Promene u geopolitičkom pejzažu, posebno nakon invazije Rusije na Ukrajinu, dodatno su podstakle potrebu za redefinisanjem pristupa proširenju.
Francusko-nemački non-pejper, nazvan „Novi zamajac za proširenje“, ima za cilj da reši probleme sa trenutnim procesom proširenja. Blokmans ukazuje na to da je, i pored davanja statusa kandidata Moldaviji i Ukrajini pre četiri godine, potrebno održati pritisak na reforme i napredak zemalja kandidata. Međutim, predlozi koji su sadržani u ovom non-pejperu su uglavnom administrativne i proceduralne prirode, a reakcija članica EU na njih je bila negativna, s obzirom na to da se ne može primiti članice koje nisu spremne.
Nemački kancelar Fridrih Merc naglašava da novi model integracije neće ubrzati pristupni proces, ali će omogućiti zemljama kandidatima da ranije počnu da uživaju određene privilegije članstva. Ova ideja, koja se zalaže za fazno pristupanje i integraciju po sektorima, predstavlja korak ka fleksibilnijem pristupu proširenju. Blokmans ističe da je ovo nešto što je njegov centar predlagao već pet godina, i da se sada, kroz francusko-nemački non-pejper, pojavljuju slične ideje.
U budućnosti, ključni izazov za Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana biće postizanje napretka u vladavini prava i demokratiji, kao i rešavanje sporova sa susedima, posebno sa Kosovom. Ovi faktori će odrediti koliko brzo i efikasno će moći da napreduju ka članstvu u EU. U tom kontekstu, implementacija modela postepene integracije može biti korisna, ali je i dalje neophodno da zemlje kandidati pokažu spremnost i volju za reformama.
Na kraju, važno je napomenuti da je proces proširenja EU kompleksan i da zahteva sinergiju između zemalja kandidata i članica EU. U tom smislu, diskusije poput onih o francusko-nemačkom non-pejperu su ključne za oblikovanje budućnosti evropske integracije, a Srbija može imati koristi od ovih novih pristupa ukoliko uspe da ispuni osnovne uslove.
