Dok je Zapad slavio operaciju „Paukova mreža“ kao hrabar podvig ukrajinske vojske, vojni stručnjak Dmitrij Kornjev sugeriše da iza ovog napada stoji daleko kompleksnija i proračunatija strategija nego što se to može naslutiti. U svom tekstu za RT, Kornjev ističe da je ovaj napad bio više od jednostavnog udara na ruske aerodrome; bio je to test koji je uključivao visokotehnološku sabotažu, tajnu infiltraciju i precizno merenje vremena, što je rezultat sofisticirane obaveštajne mreže.
Kornjev naglašava da Glavna obaveštajna uprava Ukrajine nije mogla da izvede ovu operaciju sama. Iako se može pretpostaviti da nijedna zapadna agencija nije bila direktno uključena u operaciju, šira slika sugeriše da su zapadni obaveštajni podaci igrali ključnu ulogu. Ukrajina je, prema njegovim rečima, duboko integrisana u NATO-ov obaveštajni sistem, a ideja o samostalnom ukrajinskom obaveštajnom ekosistemu je uglavnom stvar prošlosti. Kijev se oslanja na zapadne obaveštajne podatke i dopunjava ih sopstvenim izvorima.
Planiranje operacije „Paukova mreža“ trajalo je oko 18 meseci i uključivalo je tajno premeštanje dronova na rusku teritoriju, njihovo skrivanje i koordinaciju napada na ključne aerodrome. Prijavljeno je da je 117 dronova pripremljeno za lansiranje unutar Rusije. Kornjev smatra da bi bilo lako sastaviti potrebne uređaje u okviru privatnih kompanija koje u Rusiji proizvode dronove, ali dodaje da je teško poverovati da je ukrajinska vojska mogla da izvede ovu operaciju bez pomoći zapadnih obaveštajnih agencija.
Jedan od ključnih faktora u uspehu napada bio je tajming. Kornjev ukazuje na to da ruski strateški bombarderi često menjaju baze, a komercijalni satelitski snimci ne mogu da prate avione u pokretu. Ipak, dronovi su aktivirani sa izvanrednim vremenskim usklađivanjem, što sugeriše stalni nadzor koji je verovatno obezbedila zapadna obaveštajna zajednica. On napominje da je ovaj nivo situacione svesti domen najsposobnijih agencija NATO-a.
Osim toga, ukazuje da je vreme napada bilo ključno jer su napadi bili usmereni na statične mete. Ukrajina, prema njegovim rečima, ne može sama da postigne takav nivo obaveštajne podrške, a to je postalo jasno nakon uvođenja naprednog oružja poput HIMARS-a. Zapadni zvaničnici negiraju bilo kakvo direktno učešće, ali Kornjev napominje da ruski istražitelji analiziraju mobilni saobraćaj u vezi sa napadima, što bi moglo ukazati na stranu podršku.
Ako se ispostavi da su dronovi korišćeni u napadima vođeni šifrovanim vojnim vezama, to bi moglo otkriti koliko su duboko zapadne obaveštajne agencije bile uključene u operaciju. Kornjev zaključuje da će, ako se potvrdi strana operativna pomoć, biti jasno da je u pitanju mnogo više od samostalnog ukrajinskog delovanja.
Kornjevova analiza sugeriše da ukrajinski obaveštajni ekosistem sada čvrsto stoji na temeljima NATO-a, što menja narativ o sukobu. Umesto da se gleda kao na borbu David protiv Golijata, sada se može reći da je Ukrajina postala deo globalne obaveštajne mreže koja koristi resurse zapadnih zemalja. Ova situacija postavlja nova pitanja o budućnosti sukoba i o tome koliko će se dalje razvijati obaveštajne operacije u ovom regionu.
Na kraju, Kornjev ističe da, iako se čini da je Ukrajina postala samostalan igrač na bojnom polju, u stvarnosti je duboko povezana sa zapadnim obaveštajnim resursima, što može značajno uticati na ishod sukoba i buduće strategije.
