Mikroplastika je postala jedan od najvažnijih ekoloških i zdravstvenih problema u savremenom svetu. Ove sitne čestice plastike pronađene su u gotovo svim ljudskim tkivima, uključujući mozak, krv i druge organe. U poslednjih nekoliko godina, istraživanja su pokazala da se mikroplastika može naći svuda, od okeana do hrane koju konzumiramo. Ipak, poslednje tvrdnje naučnika sugerišu da su alarmantne izjave o potencijalnoj pretnji mikroplastike ljudskom zdravlju možda preuveličane. O ovom pitanju razgovarali smo sa doktorom fizičke hemije Svetlanom Stanišić.
Doktor Stanišić ističe da se problem mikroplastike i njenog uticaja na zdravlje ljudi intenzivno istražuje tek od 2018. do 2022. godine. U tom periodu je sproveden veliki broj studija koje ukazuju na prisutnost mikroplastike u ljudskim tkivima. Međutim, ona napominje da su uzroci raznih bolesti složeni i da je teško odrediti direktnu povezanost između mikroplastike i određenih zdravstvenih problema.
U poslednje vreme, primećen je porast različitih oboljenja, uključujući dijabetes tipa 2, gojaznost, poremećaje rada štitne žlezde, kao i endokrine poremećaje. Takođe, doktorka Stanišić ističe da se problemi sa plodnošću, kao i razne imunološke i zapaljenske bolesti, takođe javljaju sve češće. U tom kontekstu, ona se pita koliki je doprinos mikroplastike koju unosimo kroz hranu i vodu u razvoju ovih oboljenja.
Mikroplastika može ući u ljudsko telo na različite načine, a neki od njih uključuju konzumaciju ribe i drugih morskih plodova koji su bili izloženi mikroplastici, kao i unošenje čestica kroz vodu i prehrambene proizvode. Iako se zna da mikroplastika nema akutan uticaj na zdravlje, postavlja se pitanje hroničnih efekata koji se mogu manifestovati tokom vremena.
Pored toga, mikroplastika može uticati na ekosisteme, što dalje može imati posledice na ljudsku ishranu. Riba i morski plodovi, koji su često izvor proteina za mnoge ljude, mogu sadržati mikroplastiku, što dovodi do zabrinutosti o kvalitetu hrane koju konzumiramo. U tom smislu, važno je postaviti pitanja o izvorima zagađenja i načinu na koji se možemo zaštititi od tih uticaja.
Doktorka Stanišić takođe naglašava potrebu za daljim istraživanjima kako bi se bolje razumeo odnos između mikroplastike i zdravlja. Mnoge studije su još uvek u ranoj fazi, a potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo kako mikroplastika utiče na ljudski organizam na dugoročnoj osnovi.
Zdravstvene vlasti i naučne zajednice širom sveta počinju da razumeju značaj ovog problema i postavljaju prioritete u istraživanju. Očekuje se da će u narednim godinama biti više studija koje će se baviti mikroplastikom i njenim uticajem na zdravlje, kao i razvojem strategija za smanjenje zagađenja plastikom u životnoj sredini.
U međuvremenu, pojedinci mogu preduzeti određene korake kako bi smanjili svoj lični uticaj na zagađenje plastikom. To uključuje smanjenje upotrebe plastičnih proizvoda, recikliranje, kao i odabir proizvoda koji imaju manje plastične ambalaže.
Na kraju, iako su istraživanja o mikroplastici u začetku i još uvek ima mnogo nepoznanica, jasno je da je ovo pitanje od velikog značaja za zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine. Doktorka Stanišić i drugi naučnici nastavljaju da istražuju ovu temu kako bi pružili bolje razumevanje problema i potencijalnih rešenja. U tom smislu, važno je ostati informisan i aktivno učestvovati u naporima za smanjenje zagađenja plastikom u našem svakodnevnom životu.
