Prvi znaci ekološke svesti među građanima Srbije počeli su se pojavljivati oko 2010. godine, kada su se sredstva za ekološke projekte počela izdvajati zahvaljujući procesu evrointegracija i podršci međunarodnih donatora. U tom periodu, nevladine organizacije su počele da igraju značajnu ulogu u podizanju svesti o pitanjima kao što su otpad, zagađenje i održivi razvoj. Međutim, tek tokom poslednje decenije, građani su postali svesniji ekoloških problema koji ih okružuju.
Klimatske promene i zagađenje vazduha, kao i prekomerna upotreba plastike i otpada, postali su problemi koje više nije moguće ignorisati. Posledice ovih problema su očigledne – zagađene reke, loš kvalitet vazduha i sve češći ekstremni vremenski uslovi. Ove zime, posebno je bilo teško disati zbog zagađenja, a „efekat šerpe“ postao je poznatiji građanima. Ove promene su dovele do sve većeg interesovanja za praćenje kvaliteta vazduha putem mobilnih aplikacija.
Svest o ekološkim problemima pokrenula je promenu u ponašanju građana. Dok su ranije rešenja očekivana isključivo od države, danas se sve više pažnje posvećuje ulozi pojedinca u očuvanju životne sredine. Građani su počeli da menjaju svoje navike, a novi talas ekološke odgovornosti ogleda se u razdvajanju otpada i korišćenju reciklažnih kontejnera.
U velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, raste broj građana koji aktivno učestvuju u akcijama sakupljanja elektronskog otpada i stare bele tehnike. Takođe, smanjenje upotrebe plastike postaje sve više očigledno, a plastične kese se sve više zamenjuju platnenim torbama. Trgovinski lanci su takođe počeli da naplaćuju plastične kese, što dodatno podstiče građane da preispitaju svoje potrošačke navike.
Generacija Z, mladi ljudi rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010-ih, igra ključnu ulogu u ovim promenama. Odrasli su u vreme intenzivnih klimatskih promena i digitalne povezanosti, pa su ekološka pitanja postala neposredni izazovi sa kojima se suočavaju svakodnevno. Mnogi od njih biraju proizvode sa manje ambalaže, kupuju polovne stvari i podržavaju lokalne brendove. Korišćenje digitalnih platformi za podizanje svesti o ekološkim pitanjima postalo je uobičajeno, a društvene mreže često služe kao alat za organizovanje ekoloških akcija.
Promene se primećuju i u načinu kretanja. U gradovima kao što su Novi Sad i Subotica, raste broj biciklista, dok se u Beogradu sve više ljudi oslanja na javni prevoz. Pored toga, građani su sve više zainteresovani za kupovinu lokalnih proizvoda, što ne samo da pomaže malim proizvođačima, već i smanjuje negativan uticaj transporta na životnu sredinu.
Građanske inicijative igraju važnu ulogu u očuvanju prirode. Akcije čišćenja reka i pošumljavanja okupljaju volontere i pokazuju da postoji spremnost građana da se aktivno uključe u zaštitu životne sredine. Takođe, sve više domaćinstava prelazi na ekološki prihvatljivija rešenja za grejanje, kao što su toplotne pumpe i solarna energija.
U Šapcu je otvorena prva gradska bašta, koja je namenjena sugrađanima koji žele da se bave organskom proizvodnjom hrane. Na parcelama je zabranjena upotreba veštačkih preparata, što dodatno podstiče zdrave prakse.
Iako put ka zdravijoj životnoj sredini zahteva sistemska rešenja, pozitivne promene su već prisutne. Svaka mala odluka, poput korišćenja platnenih kesa ili razdvajanja otpada, doprinosi većim promenama u društvu. Takve odluke predstavljaju snagu promene i osnovu za zdraviji život u budućnosti.
