Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljko Mijušković, ukazuje na to da je cena kafe „arabika“ na berzi u Njujorku dostigla dvomesečni maksimum, što je rezultat mrazeva u Brazilu koji su smanjili očekivani rod. U svetlu ovih dešavanja, stručnjaci predviđaju dalji rast cena kafe, čineći ovaj popularni napitak luksuzom za mnoge. Urednik portala „Akademija kafe“, Bojan Đorđević, naglašava da je trenutna situacija alarmantna i da bi mogla dovesti do značajnog poskupljenja kafe.
Mnogi građani su primetili drastično poskupljenje kafe u poslednjim nedeljama, a ekonomisti analiziraju uzroke ovog fenomena. Trenutno, pakovanje kafe od 200 grama, koje je najprodavanije, košta između 420 i 500 dinara, u zavisnosti od proizvođača i trgovinskog lanca. Mijušković objašnjava da je poskupljenje kafe posledica više globalnih faktora, uključujući klimatske promene koje utiču na proizvodnju, rast potražnje, probleme u lancima snabdevanja i spekulacije na tržištu.
Prema njegovim rečima, trend rasta cena će se verovatno nastaviti u narednim mesecima. „Ostaje da se vidi šta će se dešavati sa nepovoljnim klimatskim faktorima. Ako se situacija stabilizuje, može se očekivati da će cena kafe da se stabilizuje, ali teško da će opasti“, kaže Mijušković. On takođe naglašava da se efekti ovih promena u Srbiji osećaju sa određenim kašnjenjem, zavisno od zaliha koje su već prisutne.
Đorđević ističe da je cena kafe u Srbiji porasla, ali ne u istoj meri kao na svetskom tržištu. On smatra da je situacija ozbiljna, budući da se kafa često tretira kao akcizna roba, što dodatno opterećuje potrošače. „Kina uvozi enormne količine kafe, tako da se može reći da su nam ‘Kinezi oteli kafu’. Očekujem da će kafa postati luksuz“, kaže Đorđević.
U nekim kafićima, šoljica espresa već košta 370 dinara, što se mnogima čini neopravdano. Đorđević naglašava da će ljudi i dalje piti kafu, ali da će se truditi da je piju ređe, umesto da uživaju u svakodnevnom kafenisanju. Profesor Mijušković objašnjava da je kafa deo potrošačke korpe jer se smatra osnovnim proizvodom. „Država je mudro uvela akcize na proizvode kao što su cigarete i kafa, jer su to kategorije sa sigurnim prometom“, dodaje on.
Kafa koja se uvozi u Srbiju najviše dolazi iz Vijetnama i Brazila, koji se suočavaju sa problemima u izvozu. Đorđević upozorava da su veliki proizvođači, koji su do sada uspevali da balansiraju cene, sada u teškoj situaciji. „Mali proizvođači će najviše osetiti udar, a mnoge pržionice koje su do sada radile uspešno suočavaju se sa gašenjem“, zaključuje Đorđević.
U svetlu ovih izazova, mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati u budućnosti. Ako se problemi u lancima snabdevanja nastave, a potražnja za kafom ostane visoka, cena će verovatno i dalje rasti. Građani Srbije će morati da se prilagode novim realnostima na tržištu kafe, a mnogi se nadaju da će situacija uskoro doći u ravnotežu kako bi kafu mogli priuštiti i dalje.
U ovoj situaciji, ekonomisti predlažu da se obrate pažnja na globalne trendove i klimatske promene, koje će imati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti tržišta kafe. Sa sve većim izazovima, ljubitelji kafe će morati da se suoče sa realnošću da ovaj omiljeni napitak postaje sve skuplji.
