Temperatura viša od 50 stepeni Celzijusa mogla bi da bude zabeležena ovog leta u južnoj Evropi, upozorava profesor Bil Mekgajer sa Univerzitetskog koledža u Londonu. Tokom narednih dana, očekuje se da će temperature na mediteranskim ostrvima, kao što su Sardinija i Sicilija, premašiti 40 stepeni, što dolazi u trenutku kada mnoge porodice kreću na letnji odmor. Barselona je već zabeležila svoj najtopliji dan u istoriji 8. jula, kada je temperatura dostigla 40,5 stepeni. Francuska je oborila rekord 24. juna sa prosečnom dnevno-noćnom temperaturom od 29,8 stepeni.
Kako se temperature približavaju rekordnim nivoima, britanski turisti se pitaju da li je bezbedno putovati na Mediteran tokom vrhunca letnje sezone. Profesor Mekgajer ističe da bi temperature iznad 50 stepeni mogle postati realnost. Trenutni rekord iznosi 48,8 stepeni, zabeležen na Siciliji 2021. godine, i očekuje se da bi mogao biti oboren u bliskoj budućnosti. Upozorava da će letnja sezona doneti sve češće talase vrućine koji mogu trajati nedeljama, što će biti posebno opasno za starije osobe i malu decu.
Tokom ovog leta, šumski požari predstavljaju sve veći problem širom mediteranskog regiona, ugrožavajući živote i imovinu. U poslednjim nedeljama, veliki požari izbili su u španskoj Andaluziji i u podnožju francuskih Pirineja, pri čemu su se desili smrtni slučajevi i nestali ljudi. Profesor Mekgajer naglašava da ovo nije nova normalnost, već korak ka sve toplijim letima.
U budućnosti, prema izveštaju Politehničkog univerziteta Katalonije, delovi južne Španije mogli bi do 2050. godine da imaju stepsku ili pustinjsku klimu. Na globalnom nivou, svake godine od posledica visokih temperatura umre približno pola miliona ljudi, što je više od prosečnog broja poginulih u ratovima i terorističkim napadima. Posebno su ugroženi stariji ljudi i osobe sa hroničnim bolestima.
Prelomna tačka počinje na oko 40 stepeni Celzijusa. Istraživanja pokazuju da ljudski organizam prestaje da funkcioniše optimalno na tim temperaturama, dok na 50 stepeni dolazi do oštećenja ćelija organizma. Osobe koje planiraju fizički zahtevne aktivnosti su posebno ugrožene. Nedavne tragedije u inostranstvu, uključujući smrtne slučajeve izazvane prevelikim fizičkim naporom na visokim temperaturama, ukazuju na ozbiljnost situacije.
Jedna od alternativa za buduće letnje odmore mogla bi biti izbor hladnijih destinacija. Prema istraživanju kompanije Booking.com, više od polovine ispitanika smatra da su neke destinacije postale previše tople za posetu. U Britaniji, turističke kompanije se prilagođavaju ovom trendu i ulažu u letovališta u nordijskim i baltičkim zemljama.
Uprkos upozorenjima na ekstremne vrućine, Španija očekuje rekordnu turističku sezonu i mogućnost da prvi put dostigne 100 miliona stranih posetilaca tokom 2026. godine. Iako su visoke temperature izazvale zabrinutost, toplotni talasi u Velikoj Britaniji nisu umanjili želju britanskih porodica da odmor provedu na toplijim destinacijama.
Na kraju, ostaje pitanje da li će granica od 50 stepeni postati prekretnica koja će promeniti turističke navike. Klimatske promene utiču na naše svakodnevne živote, pa je važno razmotriti kako se ponašamo u ovim ekstremnim uslovima i kakve posledice mogu imati na zdravlje i sigurnost. S obzirom na sve veće temperature, sve više ljudi razmatra alternative i strategije za bezbedno uživanje u letnjem odmoru.
