U Istočnom Sarajevu, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, obeležila je godišnjicu zločina nad pripadnicima Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Tuzlanskoj koloni. Ovaj tragični događaj se desio tokom kontrolisanog povlačenja, kada su muslimanske snage, pod vođstvom Alije Izetbegovića, izvršile napad na vojnike JNA. Cvijanović je ovaj incident označila kao još jedan zločin protiv mira i kao jasan dokaz ko je zapravo želeo rat u Bosni i Hercegovini. Prema njenim rečima, srpskom narodu je rat bio nametnut, a ovaj zločin je samo jedan od mnogih koji su se desili tokom sukoba.
Cvijanović je naglasila da je zločin u Tuzli, koji se dogodio 6. oktobra 1992. godine, samo dve nedelje posle sličnog masakra u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Ovi događaji su ostavili dubok trag u kolektivnom sećanju srpskog naroda, a Cvijanović je ukazala na to da ni ovaj, kao ni mnogi drugi zločini nad Srbima, nije dobio odgovarajući sudski epilog. Ova izjava ukazuje na osećaj nepravde i frustracije koji mnogi osećaju zbog percepcije da su zločini nad srpskim narodom često zapostavljeni ili nedovoljno istraženi.
U ovom kontekstu, Cvijanović je istakla potrebu za sećanjem na žrtve i borbom za pravdu. Ona je naglasila važnost obeležavanja ovakvih godišnjica, kako bi se osigurala istina i pravda za sve žrtve ratova. Ovaj događaj se često koristi kao podsticaj za razgovor o potrebama za pomirenjem i razumevanjem među narodima koji su nekada bili u sukobu.
Pored toga, Cvijanović je ukazala na širu sliku, govoreći o tome kako su tokom rata počinjeni mnogi zločini i kako je teško ostvariti pravdu u kontekstu političkih i pravnih sistema koji su često pristrasni. Ona je naglasila da se mora raditi na tome da se prepoznaju svi zločini, bez obzira na to ko ih je počinio, kako bi se stvorilo pravednije društvo i obezbedila budućnost bez sukoba.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se u Bosni i Hercegovini i dalje vode rasprave o ratnoj prošlosti i o tome kako se ona tretira u obrazovnim sistemima i medijima. Mnogi smatraju da je važno obrazovati nove generacije o svim aspektima rata, uključujući i zločine koji su počinjeni nad Srbima, kako bi se izbeglo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
U ovom kontekstu, Cvijanović je pozvala na dijalog i razumevanje među različitim etničkim grupama u Bosni i Hercegovini. Ona je naglasila da je važno da se svi narodi suoče sa svojom prošlošću i da zajednički rade na izgradnji mira i stabilnosti. Prema njenim rečima, samo kroz otvoren razgovor i priznavanje svih strana u sukobu može se doći do istinskog pomirenja.
Godišnjice zločina poput onog u Tuzli služe kao podsetnik na bolne trenutke u istoriji, ali i kao poziv na akciju za budućnost. Željka Cvijanović i mnogi drugi govornici ističu da je identifikacija sa žrtvama i borba za pravdu ključna za izgradnju stabilnog i pravednog društva. U tom smislu, obeležavanje ovih događaja ne bi trebalo da bude samo ritual, već i prilika za refleksiju i promišljanje o tome kako dalje.
Na kraju, važno je napomenuti da se ovakvi događaji ne dešavaju u vakuumu. Oni su deo šireg društvenog konteksta u kojem se ispituju identiteti, sećanja i način na koji se prošlost oblikuje u kolektivnoj svesti. Ovaj proces nije jednostavan, ali je neophodan za izgradnju budućnosti u kojoj će svi narodi moći da žive u miru i razumevanju.
