Predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je da član Predsedništva Denis Bećirović nije nadležan da predstavlja stavove BiH. Ova izjava usledila je kao odgovor na Bećirovićevu tvrdnju o navodnom mešanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića u unutrašnje stvari BiH. Cvijanović je istakla da Bećirović ne može tumačiti stavove Republike Srpske i da institucije i građani ovog entiteta osećaju ugroženost zbog, kako je navela, stalnih pokušaja političkog Sarajeva da privatizuje zajedničke institucije BiH.
Prema Cvijanovićevoj, pravo na predstavljanje stavova BiH pripada isključivo Predsedništvu, i to samo kada su stavovi saglasni i kada se čuje glas svih tri člana. U ovom kontekstu, ona je naglasila važnost zajedničkog delovanja i poštovanja stavova svih naroda unutar BiH, a posebno je istakla da su Bošnjaci u ovom trenutku dominantni u političkom Sarajevu, što stvara dodatne tenzije.
Na pitanje o Bećirovićevim izjavama, Cvijanović je primetila da je „beskrajno jadno“ što Bećirović komentariše poziciju Republike Srpske, dok u isto vreme, na dan kada se obeležava stradanje više od 500.000 Srba u Jasenovcu, ne uvažava glasove iz ovog entiteta. Ona je ukazala na to da je u tom trenutku posebno neprimereno da jedan od članova Predsedništva izražava stavove koji mogu dodatno podeliti i tako osetljivu situaciju u zemlji.
U međuvremenu, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, takođe se oglasio povodom Bećirovićeve izjave. On je kritikovao Bećirovića za to što je optužio Vučića za mešanje u unutrašnje stvari BiH, rekavši da umesto solidarnosti, Bećirović „sipa so na ljutu ranu srpskom narodu“. Dodik je naglasio značaj današnjeg obeležavanja stradanja Srba u Jasenovcu i istakao da je Bećirovićev stav u suprotnosti sa duhom tog dana.
Dodik je dodatno ukazao na to da je Vučić u pravu kada govori o napadima na Republiku Srpsku i o ideologiji koja teži rušenju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ove reči dolaze u trenutku kada je politička situacija u BiH veoma napeta, a odnosi između entiteta i dalje su opterećeni istorijskim i savremenim nesuglasicama.
Ova situacija ponovo otvara pitanje o funkcionalnosti i efikasnosti političkog sistema BiH, koji je stvoren sa ciljem da obezbedi mir i stabilnost nakon ratova devedesetih godina. Mnogi analitičari smatraju da trenutni politički odnosi i jačanje nacionalizma u entitetima mogu dovesti do novih tenzija i sukoba.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati situacija u BiH, kao i koje će posledice imati ovakvi sukobi unutar samog Predsedništva. Neophodno je da se svi akteri na političkoj sceni BiH fokusiraju na dijalog i saradnju, kako bi se izbegle dalje tenzije i potencijalni sukobi.
U svakom slučaju, situacija u BiH ostaje kompleksna i zahteva pažljivu analizu i posmatranje. Uloga međunarodne zajednice, kao i susednih zemalja, može biti ključna u procesu stabilizacije i izgradnje poverenja među narodima u BiH. Samo kroz otvoren dijalog i međusobno poštovanje može se doći do rešenja koja će zadovoljiti sve strane i obezbediti trajni mir i stabilnost u regionu.
