Iako na prvi pogled deluju sitno i krhko, crvene veverice demonstriraju iznenađujuću izdržljivost pred klimatskim izazovima. Nova studija pokazuje da su populacije ovih glodara širom Evrope otporne na posledice globalnog zagrevanja, prenosi portal Klima 101.
Kako bi procenili sposobnost preživljavanja veverica u različitim scenarijima budućih klimatskih promena, naučnici sa Univerziteta u Bornmutu koristili su posebne modele koji su otkrili da porast temperature i manjak padavina ne utiču direktno na opstanak veverica. Međutim, drugi faktori, poput staništa, dostupnosti hrane, bolesti i konkurentskih vrsta, imaju važniju ulogu, što podvlači potrebu za očuvanjem ove vrste.
Crvene veverice se hrane semenkama, insektima, gljivama, pa čak i ptičjim jajima. Naseljavaju četinarske i listopadne šume u Evropi – od Pirinejskog poluostrva i Italije preko Grčke i Skandinavije pa sve do zapada Rusije. Njihova široka rasprostranjenost govori o sposobnosti prilagođavanja različitim uslovima. Zbog toga, prema rezultatima studije, evropske veverice dobro podnose sve toplije i sušnije uslove.
Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta, crvene veverice se smatraju vrstom koja izaziva najmanje brige. Iako su na većem delu svog areala česta vrsta, u Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji i Finskoj zabeleženi su padovi njihove brojnosti i sužavanje prostora rasprostranjenosti. Veruje se da je nekada u Ujedinjenom Kraljevstvu živelo oko 3,5 miliona veverica, dok se aktuelna populacija procenjuje na otprilike 290.000 jedinki.
Promena pejzaža, predatori i virusi predstavljaju pretnje za crvene veverice kao autohtonu vrstu, ali najveća pretnja dolazi od invazivne sive veverice, donete iz Sjedinjenih Američkih Država. Dok crvene veverice pokazuju neverovatnu otpornost, njihova priča je izuzetak. Većina vrsta se suočava s opasnošću od izumiranja zbog klimatskih promena, a podaci su alarmantni.
Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2022. godine, procenjuje se da će se između 3 i 14 odsto od desetina hiljada analiziranih kopnenih vrsta suočiti s veoma visokim rizikom od izumiranja, čak i pri globalnom zagrevanju od 1,5 stepeni Celzijusa. Sa većim porastom temperature, procenat ugroženih vrsta bio bi još veći.
Glavni razlozi zbog kojih klimatske promene ugrožavaju opstanak vrsta uključuju promenu staništa usled povećanja temperature, promene u obrascima padavina, nedostatak hrane i širenje bolesti. Ovi faktori zajedno narušavaju ekosisteme i lanac ishrane, dovodeći ranjive populacije na ivicu opstanka.
Osim toga, klimatske promene već su zbrisale neke vrste sa lica Zemlje. Jedno od prvih izumiranja na kopnu zabeleženo je među zlatnim krastačama iz Kostarike, poslednji put viđenim 1989. godine. Tokom decenija, klimatske promene kumovale su nestanku i prvog sisara kojeg su istraživači proglasili izumrlim 2016. godine, a to je bio mali glodar Melomys rubicola. Njegovo izumiranje pripisuje se porastu nivoa mora.
Iako klimatske promene ne predstavljaju brigu za opstanak crvenih veverica, postoji mnogo vrsta kojima jesu pretnja, i smatraju se jednim od uzročnika šestog masovnog izumiranja. Kako ukazuju dokumentovani slučajevi izumiranja, klimatske promene nisu daleka opasnost, već pojava koja već uzima danak nad živim svetom.
Da bismo pomogli vrstama da se izbore za preživljavanje na toplijoj i sušnijoj planeti, neophodno je hitno smanjenje emisija gasova koji zagrevaju atmosferu, ali i veći napori u očuvanju i obnavljanju prirodnih staništa i smanjenju zagađenja. Ove mere su ključne za budućnost ugroženih vrsta i očuvanje biodiverziteta na Zemlji.
