Miralem Ljuljanović, državljanin Crne Gore, ponovo je uhapšen u februaru 2026. godine zbog pokušaja pljačke banke „Bank of America“ u Bronksu, Njujork. Ova situacija je dodatno naglasila njegovu reputaciju, jer se Ljuljanović već nalazi na listi „Najgori od najgorih“ koju je objavilo Ministarstvo nacionalne bezbednosti SAD (DHS). Na ovoj listi se našao zbog učešća u „zaverama za reketiranje“, „organizovanju ilegalnog kockanja“ i prenosu informacija o klađenju.
Incident se dogodio početkom februara, kada su Ljuljanović i njegovi saučesnici, Šefkij Vučetović i Musa Gaši, pokušali da provale u prostorije banke sa ciljem da dođu do novca iz bankomata. Prema izveštajima FBI-a, njihova namera je bila da dođu do novca unutar bankomata koji su smešteni u toj filijali. Pokušaj pljačke je planiran tako što su optuženi iskoristili napušteni ulaz u podrum zgrade u kojoj se nalazi ekspozitura banke.
U ovom slučaju, Ljuljanoviću je određena kaucija od 100.000 dolara, uz stroge mere kućnog pritvora, GPS praćenje i zabranu kontakta sa ostalim optuženima. Optužnica je zvanično podignuta 24. marta 2026. godine.
Podsetimo, Ljuljanović je ranije osuđen za organizovane kriminalne aktivnosti, uključujući reketiranje i pljačke. Prema dostupnim informacijama, bio je deo kriminalne grupe koja je uključivala niz ozbiljnih krivičnih dela. Naime, on je osuđen za organizovanje ilegalnih kockarskih aktivnosti i reketiranje, a takođe se dovodi u vezu sa pljačkom i nasilnim otimanjem imovine.
Osim njega, na listi „Najgori od najgorih“ su još četvorica Crnogoraca, uključujući Vladimira Radunovića, Hasana Čekića, Aleksandra Kavaju i Damira Pejčinovića. Ovi muškarci su hapšeni u različitim američkim saveznim državama, a terete se za različita krivična dela, od posedovanja oružja i droge do reketiranja i falsifikovanja.
S druge strane, na ovoj listi se našla i Srpkinja, Milica Šumaković, koja je u 2024. godini osuđena na godinu i po dana zatvora zbog učešća u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je izvršila prevaru tokom pandemije koronavirusa. Ona je zajedno sa još šestoro Srba razvila šemu kojom je podnela više od 300 lažnih zahteva za pomoć od strane države, čime su pokušali da prevarom dobiju više od 40 miliona dolara.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se dalje odvijati pravni proces protiv Ljuljanovića i njegovih saučesnika. S obzirom na teške optužbe i njegovu kriminalnu prošlost, očekuje se da će tužilaštvo imati čvrste dokaze protiv njih. Takođe, važno je napomenuti da su svi ovi slučajevi dodatno osvetlili problem organizovanog kriminala i ilegalnih aktivnosti među imigrantima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovaj skandal je još jednom ukazao na potrebu za strožim merama u borbi protiv organizovanog kriminala. Ljuljanović i njegovi saučesnici su samo deo šireg problema koji zahteva pažnju vlasti, kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. U međuvremenu, njihovi postupci će se pažljivo pratiti, a pravda će morati da bude zadovoljena kako bi se očuvala sigurnost zajednice.
