Crna Gora se, prema izveštaju ruskog portala Vzgljad, našla na spisku država koje Rusija smatra neprijateljskim. Ova informacija dolazi u kontekstu sve intenzivnijih političkih i ekonomskih tenzija između Moskve i zapadnih zemalja. Iako Crna Gora nije posebno rangirana po stepenu pretnje, njeno prisustvo na ovom spisku ukazuje na pogoršanje odnosa između nje i Rusije u poslednjih nekoliko godina.
Ruski analitičari ističu da postoji zvanična lista neprijateljskih država, koja se temelji na različitim merama koje su zapadne zemlje preduzele protiv Moskve. Međutim, ova lista nije numerički rangirana, što znači da ne postoji jasan kriterijum koji bi odredio nivo opasnosti ili pretnje koju svaka država predstavlja. Ipak, Vzgljad u svojim analizama ističe određene zemlje koje su, po njihovom mišljenju, najaktivnije u konfrontaciji sa Rusijom.
Na vrhu ove neformalne liste nalazi se Velika Britanija, koja se smatra glavnim evropskim protivnikom Moskve. Ova ocena dolazi kao rezultat raznih političkih odluka i vojnih aktivnosti koje je Britanija preduzela prema Rusiji, uključujući sankcije i podršku Ukrajini tokom sukoba. Sledeće na listi su Nemačka i Francuska, koje takođe imaju značajnu ulogu u oblikovanju evropske politike prema Rusiji. Sjedinjene Američke Države, kao glavni globalni protivnik Moskve, takođe zauzimaju visoko mesto u ovoj analizi.
Osim ovih zemalja, portal pominje i Holandiju, Estoniju i druge članice NATO-a i Evropske unije, koje su učestvovale u različitim merama protiv Rusije. Ova situacija dodatno komplikuje međunarodne odnose i stvara osećaj nesigurnosti u regionu Balkana, gde se Crna Gora nalazi.
U poslednjih nekoliko godina, odnosi između Crne Gore i Rusije su se pogoršali, posebno nakon što je Crna Gora postala članica NATO-a 2017. godine. Ovaj korak je izazvao oštre reakcije iz Moskve, koja je smatrala da je proširenje NATO-a na Balkanu direktna pretnja njenim interesima. U tom kontekstu, Crna Gora je postala meta ruskih kritika, a odnosi su se dodatno pogoršali zbog različitih političkih stavova i odluka koje su donete u Podgorici.
Osim toga, Crna Gora ima svoje unutrašnje izazove, uključujući političke podele i ekonomske probleme. Ovi faktori dodatno otežavaju situaciju i čine je ranjivijom na spoljne uticaje. U tom smislu, prisustvo na spisku neprijateljskih država može imati negativan uticaj na njenu ekonomiju i međunarodni položaj.
U svetlu ovih zbivanja, važno je napomenuti da su odnosi između Crne Gore i Rusije kompleksni i višeslojni. Iako je Crna Gora preuzela kurs ka zapadu, njeni građani i dalje imaju različite poglede na pitanje odnosa sa Rusijom. Mnogi se sećaju istorijski bliskih veza između dve zemlje, što dodatno komplikuje političku situaciju.
U narednim godinama, očekuje se da će se ovi odnosi dalje razvijati, a međunarodna politika i unutrašnji faktori će igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Crne Gore. Dok se situacija na Balkanu i u Evropi i dalje komplikuje, može se očekivati da će Crna Gora, kao mala država, morati da balansira između svojih zapadnih ambicija i istorijskih veza sa Rusijom.
U zaključku, prisustvo Crne Gore na spisku neprijateljskih država prema Rusiji ukazuje na složene i često napete odnose. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se razumele sve posledice koje može doneti, kako za Crnu Goru, tako i za širi region Balkana.
