Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan ponovo postaje ključni prioritet, kako je istakao predsednik Saveta EU, Antonio Košta, u intervjuu za Euronews. Ova poseta dolazi u vreme kada se region suočava sa brojnim izazovima, a Košta će započeti svoju turneju posetom Srbiji. On je naglasio da stabilnost i prosperitet buduće Evrope zavise od proširenja EU, ukazujući na mogućnost da se Crna Gora i Albanija pridruže uniji pre drugih zemalja.
Košta je ukazao na značaj ponovnog pokretanja procesa pridruživanja, koji je u poslednje vreme stagnirao. U tom kontekstu, pozvao je zemlje kandidatkinje da se fokusiraju na neophodne reforme. Njegova misija u regionu takođe uključuje očuvanje strateške kontrole Brisela nad Zapadnim Balkanom, koji je ključna tačka u geopolitičkim previranjima, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Prva destinacija njegove turneje biće Srbija, koja se trenutno suočava s političkom krizom. Pored Srbije, Košta će posetiti Bosnu i Hercegovinu, a zatim se sastati s liderima Crne Gore i Kosova. Sledeći dan, njegov put ga vodi u Severnu Makedoniju, dok će završiti u Albaniji, gde će učestvovati na Samitu Evropske političke zajednice.
Proširenje EU na Zapadni Balkan biće visoko na agendi samita, s obzirom na sve veću nestabilnost u regionu. Lideri EU izražavaju zabrinutost zbog uticaja stranih sila u ovom delu Evrope. Košta je naglasio da je proširenje najvažnija geopolitička investicija koja može doprineti stabilnosti i prosperitetu celog kontinenta, uključujući zemlje Zapadnog Balkana. On je ukazao na zajedničku viziju koju dele zemlje EU i Zapadnog Balkana, te naglasio potrebu da one postanu deo evropske porodice.
Politička situacija u Srbiji, gde predsednik Aleksandar Vučić suočava s protestima i optužbama za korupciju, predstavlja dodatnu zabrinutost za EU. Vučić je bio jedini lider zemalja kandidatkinja koji je prisustvovao proslavi Dana pobede u Moskvi, što dodatno komplikuje njegovu poziciju u očima Brisela. Srbija nikada nije uvela sankcije Rusiji, što dodatno naglašava njenu složenu poziciju.
Prema izveštajima, Vučićeva vlada se suočava s izazovima u vezi s unutrašnjim političkim dijalogom i vladavinom prava. Evropski parlament je nedavno stao u odbranu studentskih demonstracija u Srbiji, a političari EU su naglasili da Beograd mora da reši probleme u vezi s političkim slobodama i borbom protiv korupcije.
Košta je naglasio važnost unutrašnjih reformi kao ključnog uslova za pristupanje EU. On je takođe istakao da bi zajednička spoljna politika bila jedan od važnih kriterijuma za članstvo. Na pitanje o mogućem datumu pristupanja, Košta je rekao da ne postoje fiksni rokovi, ali je naglasio da bi zemlje koje sprovedu potrebne reforme mogle postati članice pre 2030. godine.
S obzirom na trenutne tenzije na Zapadnom Balkanu, posebno u vezi s Bosnom i Kosovom, Košta je izjavio da članstvo u EU može biti podsticaj za prevazilaženje otvorenih konflikata. On je ukazao na to da bi članstvo u EU predstavljalo priliku za prosperitet, koja se teško može naći negde drugde.
Međutim, ankete pokazuju da većina Srba gubi interesovanje za EU, delimično zbog oklevanja bloka u vezi s proširenjem. Košta je naglasio potrebu da se razjasni značenje EU, podsećajući na važnost zajedničkih vrednosti i ciljeva koje su stvorile ovu zajednicu. On je zaključio da je volja za prevazilaženjem prošlosti ono što je izgradilo EU i da je to ključno za budućnost Srbije i regiona.
