Kada govorimo o osobama sa najvišim IQ-om na svetu, često se prisetimo poznatih ličnosti poput Alberta Ajnštajna, Isaka Njutna i Leonarda da Vinčija. Međutim, merenje inteligencije je složenije od samog poredjenja sa istorijskim figurama. Savremeno merenje IQ-a počinje 1905. godine, kada su francuski psiholog Alfred Bine i psihijatar Teodor Simon razvili prvi IQ test. Stoga su sve procene za ličnosti pre tog vremena samo hipotetičke. Ipak, često se navode imena kao što su Šekspir, Gete i Volter, kojima se pripisuju visoki koeficijenti inteligencije.
Zvanično, najviši zabeležen IQ pripada Merilin vos Savant, koja je sa skorom od 228 ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Nakon njenog slučaja, Ginisova knjiga je prestala da beleži IQ score-ove zbog naučne rasprave o pouzdanosti i uporedivosti testova. U ovoj situaciji se javlja južnokorejski naučnik Jang Hun Kim, koji se predstavlja kao najpametniji čovek na svetu sa IQ-om od 276. Njegova tvrdnja izaziva sumnje i kritike, iako je on član Giga Society-ja, ekskluzivnog kluba za osobe sa IQ-om iznad 190, koji ima samo devet članova širom sveta.
Kredibilitet ovih organizacija, uključujući Giga Society, često je podložan kritikama, čak i u međunarodnim medijima. Osim svojih intelektualnih tvrdnji, Kim je izazvao pažnju svojim stavovima o religiji. Kao deklarisani hrišćanin, veruje da Bog apsolutno postoji i da su Isus i Bog ista osoba. U jednoj objavi na društvenoj mreži X (bivši Tviter), izjavio je: „Kao osoba sa najvišim IQ-om na svetu, verujem da je Isus Hrist Bog, put, istina i život.“
Kim ne prestaje sa kontroverznim izjavama. Izražava svoja mišljenja o životu posle smrti, povezujući religijska uverenja sa kvantnom fizikom. On smatra da svest nije samo produkt moždane aktivnosti, već nešto dublje. „Kvantna fizika kaže da informacija nikada ne nestaje, već menja oblik. Ako je svest kvantna informacija, onda može nastaviti da postoji i posle smrti tela“, tvrdi on. Ovaj koncept poredi sa lokalnim uređajem, dok posmrtno postojanje vidi kao neku vrstu cloud skladišta, naglašavajući da kvantno preplitanje pokazuje da je svest deo većeg sistema izvan fizičkog sveta.
Kimova izjava da nauka i vera nisu u sukobu, već funkcionišu komplementarno, takođe izaziva rasprave. „Nauka se stalno razvija i saznajemo sve više o svesti i stvarnosti. Smrt nije uništenje, već promena i tranzicija. Čovečanstvo će nastaviti da traga za istinom o onome što postoji posle,“ dodaje on.
Ove tvrdnje, bilo da su naučne hipoteze ili lična uverenja, ukazuju na to da rasprava o inteligenciji, svesti i veri ostaje otvorena i duboko kontroverzna. Jang Hun Kim predstavlja fenomen u savremenoj diskusiji o inteligenciji i njenim granicama. Njegove ideje o povezanosti između nauke i religije odražavaju složenost ljudske svesti i razumevanja sveta.
U svetlu ovih diskusija, važno je napomenuti da inteligencija nije jedini faktor koji određuje čovekovu vrednost ili sposobnost. Dok neki mogu imati izuzetne kognitivne sposobnosti, drugi mogu doprineti društvu na različite načine. Kroz istoriju, visoki IQ je često bio u središtu pažnje, ali je važno razmisliti o širem kontekstu ljudske inteligencije, kreativnosti i emocionalne inteligencije.
U konačnici, rasprava o visokom IQ-u, kao i o njegovim implikacijama na individualne sposobnosti i filozofska uverenja, nastavlja da inspiriše i izaziva. Jang Hun Kim, sa svojim kontroverznim izjavama i neobičnim idejama, podstiče na razmišljanje o suštinskim pitanjima ljudskog postojanja i prirode inteligencije, ostavljajući otvorenim mnoga pitanja koja će nauka i filozofija možda jednog dana pokušati da odgovore.
