Ekstremni vremenski uslovi postaju sve veća pretnja za budućnost kakaa, ključnoj sirovini u proizvodnji čokolade. Naučnici širom sveta istražuju otpornije biljke koje bi mogle zameniti kakao, a sve kako bi se osigurala budućnost ove industrije. Većina kakaa potiče iz zapadne Afrike, posebno iz Obale Slonovače i Gane, gde su vlažne klime idealne za gajenje ove biljke. Međutim, poslednjih godina proizvodnja kakaa drastično je opala, što je dovelo do naglog rasta cena čokolade—najviših od 1970-ih godina. Stručnjaci upozoravaju da bi svet bez kakaa mogao postati stvarnost do 2050. godine.
Klimatske promene su glavni uzrok problema sa kakao proizvodnjom. Ekstremni vremenski uslovi, uključujući ekstremne padavine i suše, negativno utiču na uslove za gajenje kakaa. Prema izveštajima, glavni uzrok nestanka kakaa leži u pojačanim padavinama, koje su rezultat globalnog zagrevanja. Kako se temperatura povećava, atmosfera može da zadrži više vlage, što dovodi do intenzivnijih kiša koje uzrokuju eroziju tla i razvoj gljivičnih bolesti, što dodatno ugrožava biljke kakaa.
U svetlu ovih izazova, istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru preduzimaju korake ka pronalaženju rešenja. Fokusirali su se na rogač, biljku koja je otpornija na klimatske promene i gaji se u Sredozemlju. Rogač uspeva u toplim i sušnim uslovima i zahteva minimalnu količinu vode, što ga čini potencijalnom alternativom kakau. Nakon prženja, rogač oslobađa aromu koja podseća na kakao, ali se ne može potpuno zameniti.
Da bi poboljšali ukus rogača i prilagodili ga potrebama industrije čokolade, istraživači su razvili tehnike koje koriste enzime za pojačavanje gorčine i slatkoće. Ovaj enzimski tretman je jednostavna i čista metoda koja ne zahteva agresivne hemikalije, što ga čini ekološki prihvatljivijom opcijom.
Poboljšanjem ukusa rogača, naučnici se nadaju da će podstaknuti proizvođače slatkiša da koriste ovu biljku umesto kakaa u proizvodima poput čokolade, kakao praha i slatkih napitaka. Ako se ovi procesi primene u velikoj meri, mogu značajno smanjiti zavisnost industrije od kakaa, čime bi se povećala otpornost lanca snabdevanja na klimatske promene i bolesti useva.
Glavni autor istraživanja, Manfred Ku, ističe da njihov cilj nije samo reprodukcija ukusa kakaa, već i kreiranje raznovrsnijih sastojaka za izradu čokoladnih alternativa. Prema njegovim rečima, okretanje ka otpornijim kulturama kao što je rogač može pomoći industriji da se prilagodi ekološkim izazovima, dok istovremeno pruža potrošačima proizvode koje vole.
Na kraju, iako se čini da su klimatske promene doneli ozbiljne izazove industriji čokolade, inovacije u poljoprivredi i nauci nude nadu za budućnost. Sa pravim pristupima i istraživanjima, moguće je stvoriti održivije alternative koje će omogućiti očuvanje čokoladnog užitka koji mnogi od nas vole. U svetlu ovih izazova, potrebna je zajednička akcija kako bi se osigurala budućnost čokolade i očuvala tradicija koja traje vekovima.
