Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk ukazuje na to da ultra-prerađena hrana (UPF) može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik sličan onom koji uzrokuju cigarete. U ovoj studiji se naglašavaju sličnosti u dizajnu proizvoda, marketinškim strategijama i potencijalu za zavisnost između UPF-ova i duvana. Ovi proizvodi, koji uključuju gazirane napitke, čipseve i kekse, često sadrže emulgatore, veštačke boje i arome, a njihova proizvodnja je osmišljena da podstiče prekomernu i ponovljenu potrošnju.
Autori studije ističu da marketinške tvrdnje kao što su „bez šećera“ ili „niskog sadržaja masti“ predstavljaju oblik „zdravstvenog pranja“, što podseća na propagandu koja je korišćena za filtere za cigarete tokom 1950-ih. Napominju da mnogi UPF-ovi dele više karakteristika sa cigaretama nego sa minimalno prerađenim voćem ili povrćem, i stoga zahtevaju regulaciju koja odgovara rizicima po javno zdravlje koje predstavljaju.
Profesorka Ešli Girhart, klinički psiholog specijalizovan za zavisnosti, ukazuje na to da mnogi njeni pacijenti osećaju zavisnost od ovih proizvoda, žude za njima, znaju da su štetni, ali ne mogu da prestanu sa njihovom konzumacijom, što je vrlo slično iskustvima zavisnika od cigareta. Ovo sugeriše da bi regulacija UPF-ova mogla uključivati ograničenja u marketingu, pravne akcije i strukturne intervencije, sa naglaskom na odgovornost industrije, a ne samo pojedinca, što je strategija koja se već primenjuje u kontroli duvana.
Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da bi poređenje između UPF-ova i cigareta moglo biti preterano, jer UPF-ovi ne izazivaju farmakološku zavisnost poput nikotina. Ključno je, kako ističu, da se razdvoje štetni efekti koji proizlaze iz samih proizvoda od onih koji nastaju usled zamenjivanja celovite, nutritivno bogate hrane sa ultraprerađenim proizvodima.
Direktor „Amref Health Africa“, Gitindži Gitahi, ukazuje na to da rastuća konzumacija UPF-ova stavlja dodatni pritisak na zdravstvene sisteme, posebno u zemljama sa slabijom regulacijom. On upozorava da bez javno vođenih intervencija, postoji rizik od kolapsa zdravstvenih sistema usled nezaraznih bolesti uzrokovanih lošim ishranim.
Povećana konzumacija ultra-prerađene hrane ima dalekosežne posledice po javno zdravlje. Naime, UPF-ovi su često bogati šećerom, nezdravim mastima i natrijumom, što može doprineti razvoju hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i druge zdravstvene tegobe. Ova vrsta hrane obično ima nisku nutritivnu vrednost i može zameniti hranljive obroke, što dalje pogoršava zdravstveno stanje populacije.
Uprkos tome što je svest o negativnim efektima UPF-ova u porastu, industrija hrane nastavlja da ih promoviše kroz agresivan marketing, posebno prema mladima i deci. Ova situacija postavlja pitanje etičnosti u proizvodnji i prodaji hrane, kao i odgovornosti kompanija prema potrošačima.
Naučnici i zdravstveni eksperti se slažu da bi trebalo uložiti više napora u regulisanje UPF-ova, kako bi se smanjila njihova dostupnost i atraktivnost, posebno za mlađe generacije. Uvođenje strožih zakona o marketingu i etiketiranju ovih proizvoda, kao i obrazovanje javnosti o njihovim potencijalnim rizicima, može doprineti smanjenju njihove konzumacije.
U zaključku, istraživanje sugeriše da bi regulacija ultra-prerađene hrane mogla biti ključna za unapređenje javnog zdravlja. Kako bi se zaštitili potrošači i smanjili rizici po zdravlje, potrebno je preispitati trenutne pristupe u regulaciji hrane i uzeti u obzir sličnosti između UPF-ova i proizvoda koji predstavljaju ozbiljne zdravstvene pretnje, kao što su cigarete.
