NJUJORK – Ćilibar na morskom dnu mogao bi da sadrži dokaze o cunamiju koji se dogodio pre 115 miliona godina. Ovo otkriće proizašlo je iz studije objavljene u časopisu „Scientific Reports“, koja sugeriše da su formacije u drvenoj smoli indikatori masivnih talasa koji su potopili šume u more.
Ploča smeđe-sivog kamena iz kamenoloma u Severnom Japanu prekrivena je slojem zlatnog ćilibara. Fosilizovana smola drveća koja se tu nalazi nastala je nakon masivnog cunamija, tvrde istraživači. Ovi sedimenti, otkriveni u kamenolomima, nekada su se nalazili na morskom dnu.
Formacije u zlatnom ćilibaru ukazuju na drevne cunamije. Talasasti obrasci u ćilibaru starom 115 miliona godina sugerišu da je u to vreme severni Japan bio poplavljen cunamijem.
Naučnici su analizirali sedimente iz rudnika peska na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido. Aja Kubota, geolog iz Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju, ističe da je ovo nalazište, koje je nekada bilo na dnu Tihog okeana, donelo neočekivano otkriće.
Učesnici studije otkrili su čudan oblik ćilibara. Geolog Keri Garison-Lejni iz Vašingtona objašnjava da su slojevi ćilibara, karakteristične narandžaste nijanse, presecani tamnijim slojevima peščara. Analize su pokazale da se ćilibar čudno isprepliće sa peščarom.
Fosilizovana smola formira oblike poznate kao „strukture plamena“, koje se javljaju kada se materijal različitih gustina taloži jedan na drugi. Ove strukture sugerišu da je ćilibar bio mekan kada je taložen na morskom dnu, što je omogućilo njegovo ispreplitanje sa peščarom.
Istraživači su zaključili da je nešto moralo brzo transportovati svežu smolu u more, gde je ostala dovoljno mekana da formira strukture plamena pre nego što se fosilizovala. Povezano sa ovim otkrićem, tim je pronašao fosilizovane biljke i drveće dužine preko jednog metra u istim sedimentima, što sugeriše da su se desili više drevnih cunamija, od kojih je svaki taložio sloj smolastog drveta na morskom dnu.
Istraživači su isključili mogućnost manjih događaja poput poplava, jer analizirani sedimenti nisu pokazivali karakterističan potpis poplave većih čestica na vrhu manjih.
Garison-Lejni ističe da je novo razmišljati o korišćenju ćilibara kao indikatora drevnih cunamija, ali naglašava da je potrebno više dokaza pre nego što se ovaj slučaj zatvori. Cunami bi imao širok uticaj, tako da je važno ispitati veći deo ovih naslaga ćilibara.
Takođe, skeptična je prema ideji da bi smola drveta ostala mekana kada bi bila izložena hladnim vodama dubokog okeana. Cunamiji su poznati po tome što su razorni i često zastrašujući za sve živo u blizini. Fizička šteta koju ovi talasi nanose obično ostavlja malo dokaza o njihovoj prolaznosti.
Zbog toga su zapisi o cunamijima koji sežu dalje od trenutne geološke epohe, koja je počela pre otprilike 12.000 godina, oskudni. U toj situaciji dolazi do izražaja ćilibar, čija izdržljivost omogućava analizu drevnih uzoraka i stvorenja koja su se našla zarobljena u njoj.
Ovo otkriće može pružiti nove uvide u drevne prirodne katastrofe i pomoći naučnicima da bolje razumeju kako su se ove pojave oblikovale tokom geološke istorije. Ukoliko se dokaže veza između ćilibara i drevnih cunamija, to bi moglo otvoriti nova vrata za istraživanje i razumevanje prošlosti naše planete.
