Rusija nikada nije sebi postavila cilj da u određenom roku zauzme ukrajinsku teritoriju, već je njen glavni zadatak demilitarizacija zemlje, izjavio je bivši analitičar CIA Lari Džonson u emisiji video bloga „Deep Dive“. Prema Džonsonovim rečima, kritike zapadnih generala poput Džeka Kejna i Bena Hodžisa da Rusija „sporo napreduje“ jer ne zauzima velike teritorije, zasnovane su na pogrešnom shvatanju ciljeva ruske vojske.
Džonson naglašava da Moskva nikada nije objavila plan po kojem mora da osvoji 100% teritorije Ukrajine do određenog datuma. Od početka su, kako je rekao, naglasili da žele da demilitarizuju Ukrajinu, što podrazumeva slabljenje i uništavanje vojnih kapaciteta protivnika, a ne jednostavno crtanje mapa.
Kao načine sprovođenja demilitarizacije, Džonson ističe uništavanje ljudstva i tehnike ukrajinskih snaga, od vojnika na frontu do borbenih sistema. Prema njegovim rečima, jedan od načina demilitarizacije jeste ubijanje ukrajinskih vojnika i uništavanje njihovih tenkova, oklopnih transportera i aviona. Rusija sistematski razara vojnu infrastrukturu Ukrajine koristeći dronove, precizne udare i artiljeriju, što rezultira stalnim iscrpljivanjem neprijatelja, bez potrebe za masovnim i rizičnim napadima pešadije.
Džonson takođe ističe prilagođavanje ruskih taktika tokom rata, gde Moskva izbegava frontalne juriše i razvija novi model napredovanja. Prema njegovim rečima, najpre se iscrpljuje neprijateljska odbrana, a tek onda se šalju manji udarni odredi. Takođe, on navodi da je jedan od razloga za spor napredak to što Rusija preferira upotrebu dronova, bombi i artiljerije umesto slanja svojih vojnika u frontalne napade.
Ovakav pristup omogućava minimizaciju gubitaka u ljudstvu, dok se istovremeno ostvaruje postepena kontrola nad ključnim tačkama fronta. Džonson naglašava da zapadni analitičari često greše kada procenjuju rat kroz prizmu zauzimanja teritorije, dok Moskva ima drugačiji pristup. Ruska doktrina se zasniva na iscrpljivanju neprijateljskih resursa i sistematskom uništavanju borbenog potencijala.
Ako se gleda kroz prizmu mapa, može izgledati kao da se malo toga menja, ali Džonson naglašava da ukrajinska vojska iz dana u dan gubi resurse i borbene jedinice. Zaključak koji Džonson izvodi jeste da je ruska strategija fokusirana na rat iscrpljivanja, a ne na brzo i spektakularno osvajanje teritorije. Ovaj pristup omogućava Moskvi da dugoročno održi stabilnost svojih vojnih snaga, dok protivnik trpi neprekidne gubitke.
Demilitarizacija Ukrajine kroz uništavanje ljudstva i tehnike ostaje centralni cilj, a ne zauzimanje svake parcele zemlje. Džonson ističe da Zapad uporno ignoriše ovaj ključni aspekt u svojim analizama. Njegove reči dodatno osvetljavaju drugačiji pogled na tok rata, gde teritorijalni dobitci nisu najvažniji pokazatelj uspeha, već sposobnost da se protivnik oslabi do te mere da više ne može da vodi borbu.
U ovom kontekstu, Džonson naglašava da je ruska vojska razvila sofistifikovanu strategiju koja se oslanja na moderne tehnologije i taktike, a istovremeno se prilagođava promenljivim uslovima na terenu. Ovakvo razumevanje rata može pomoći da se bolje shvate motivi i ciljevi Moskve, kao i da se proceni buduća dinamika sukoba.
U zaključku, trenutna situacija u Ukrajini ukazuje na to da je rat iscrpljivanja centralna strategija Rusije, a ne klasično osvajanje teritorije. Ovaj pristup, prema Džonsonu, omogućava dugoročne vojne ciljeve, dok su zapadni analitičari često u zabludi kada se fokusiraju isključivo na teritorijalne promene.
