Na domaćoj muzičkoj sceni, pevačice često privlače pažnju ne samo svojim vokalnim sposobnostima, već i fizičkim izgledom. Njihova lepota i harizma često doprinose njihovoj popularnosti, a u ovom kontekstu, razmišljali smo kako bi izgledala „idealna pevačica“ kada bi se spojili najistaknutiji aduti nekoliko poznatih umetnica. Za ovu kreativnu zamisao, odlučili smo se za pomoć veštačke inteligencije, konkretno ChatGPT-a.
Prvo smo se fokusirali na fizičke osobine koje su karakteristične za određene pevačice. Uzimajući za osnovu obline Jane Todorović, koja se često ističe kao njen glavni atribut, dodali smo obline Sandre Afrike, čije su forme, posebno zadnjica, postale sinonim za seksepil u domaćoj estradi. Kako bismo sliku učinili potpunijom, odabrali smo i noge Snežane Babić Sneki, koje su decenijama među najhvaljenijima u muzičkoj industriji. Na kraju, izabrali smo lice Ane Kokić, koje se smatra jednim od najlepših na našoj sceni. Ovaj spoj fizičkih karakteristika bio je izazov za veštačku inteligenciju, a mi smo se pitali kako će ona to interpretirati.
Prvobitne verzije slika koje je kreirao ChatGPT nisu bile onakve kakve smo očekivali, ali smo na kraju dobili nešto što je bilo bliže našim zamislima. Kada smo pitali ChatGPT zbog čega „idealna pevačica“ nije mogla izgledati savršeno prema zadatim osobinama, odgovor je bio da bi to moglo kršiti pravila o sadržaju zbog moguće zloupotrebe fotografija. Ovaj odgovor nas je podstakao na razmišljanje o granicama i etici korišćenja veštačke inteligencije u umetnosti i medijima.
ChatGPT je dodatno objasnio da nijedna ilustracija, čak ni ona digitalna, ne može u potpunosti preneti svaki detalj i karakteristike pojedinačne pevačice. Veštačka inteligencija može spojiti određene fizičke osobine, ali ne može preneti ličnost, energiju i jedinstvenost svake umetnice. Upravo u toj jedinstvenosti leži posebnost i nezamenljivost Jana, Sandre, Sneki i Ane.
Ovaj eksperiment nam je pokazao koliko je važno ceniti raznolikost i jedinstvenost umetnika. Svaka pevačica donosi svoje posebne kvalitete, koje ne mogu biti replicirane ili spojene u jedan savršeni oblik. Njihova jedinstvena energija, stil i način interpretacije muzike čine ih posebnima u očima publike. U svetu gde je fizički izgled često previše istaknut, važno je zapamtiti da umetnost prevazilazi fizičke karakteristike.
Takođe, ovaj eksperiment otvara pitanja o tome kako tehnologija može uticati na našu percepciju umetnosti. U vreme kada veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u različitim aspektima života, važno je razmišljati o etici i granicama njenog korišćenja. Dok veštačka inteligencija može pomoći u stvaranju inspiracije, ona nikada ne može zameniti ljudsku kreativnost i jedinstvenost.
U zaključku, ideja o „idealnoj pevačici“ koja kombinuje sve najbolje osobine poznatih umetnica je zanimljiva, ali nas podseća na to koliko je važno poštovati individualnost svakog umetnika. Na kraju krajeva, umetnost je više od fizičkog izgleda; to je spoj emocija, strasti i jedinstvenih iskustava koja svaka pevačica donosi na scenu. U ovom svetu, gde se često vrednuje površina, ne smemo zaboraviti na suštinske vrednosti koje čine umetnost pravom i nezaboravnom.
