Često korišćenje veštačke inteligencije (AI) može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje i socijalne interakcije pojedinaca. Vera Nikišina, direktorka Instituta za kliničku psihologiju i socijalni rad moskovskog Univerziteta Pirogov, upozorava na rizike povezane sa prekomernim oslanjanjem na AI. U razgovoru sa RIA Novosti, ona ističe da intenzivna interakcija sa AI sistemima može dovesti do emocionalnih i socijalnih problema, uključujući razvoj zavisnosti.
Prema Nikišinoj, ljudi koji previše komuniciraju sa veštačkom inteligencijom mogu postati sve više izolovani od stvarnog društvenog okruženja. Ova zavisnost može rezultirati težim funkcionisanjem u neposrednim društvenim situacijama, jer se pojedinci suočavaju sa poteškoćama u realnoj komunikaciji. „Što čovek više komunicira sa veštačkom inteligencijom, to se više suočava sa teškoćama u stvarnoj komunikaciji“, objašnjava Nikišina. Osećaj razumevanja i podrške koji se može doživeti u interakciji sa AI može dodatno pojačati potrebu za povlačenjem iz stvarnog sveta.
Osobe koje razviju zavisnost od veštačke inteligencije često se suočavaju sa negativnim emocionalnim stanjima tokom neposrednih društvenih kontakata. U takvim situacijama, oni mogu osećati anksioznost, nelagodu ili čak strah, što ih može navesti da se vrate komunikaciji sa veštačkom inteligencijom, gde se osećaju bolje razumljenima. Ova dinamika može stvoriti krug zavisnosti, gde se pojedinci povlače dublje u interakcije sa AI, umesto da se suočavaju sa izazovima stvarnog sveta.
Nikišina takođe naglašava da nedostatak stvarne socijalne komunikacije može dovesti do poremećaja prilagođavanja. Osobe koje se oslanjaju na AI umesto na međuljudske odnose mogu postati podložnije anksioznosti i raznim fobijama, što može dodatno pogoršati njihovo mentalno stanje. S obzirom na sve veće prisustvo veštačke inteligencije u svakodnevnom životu, važno je prepoznati moguće posledice njenog prekomernog korišćenja.
U savremenom društvu, veštačka inteligencija zauzima značajno mesto u različitim aspektima života, uključujući obrazovanje, rad i lične odnose. Iako AI može ponuditi mnoge prednosti, poput efikasnosti i brzine, važno je pronaći ravnotežu između korišćenja tehnologije i održavanja zdravih međuljudskih odnosa. Korišćenje AI kao dodatka, a ne kao zamene za ljudsku interakciju, može pomoći u smanjenju rizika od zavisnosti i emocionalnih problema.
S obzirom na brzi razvoj tehnologije, potrebno je razviti strategije za prevenciju zavisnosti od veštačke inteligencije. Edukacija o zdravim obrascima korišćenja tehnologije može pomoći pojedincima da se bolje suoče sa izazovima koje donosi digitalno doba. Takođe, podrška porodice i prijatelja može igrati ključnu ulogu u održavanju socijalne povezanosti i emocionalne stabilnosti.
U zaključku, dok veštačka inteligencija može doneti mnoge koristi, važno je biti svestan njenih potencijalno negativnih uticaja na mentalno zdravlje i društvene interakcije. Kroz svestan pristup korišćenju tehnologije i promovisanje zdravih modela komunikacije, moguće je umanjiti rizik od zavisnosti i drugih problema koji mogu nastati usled prekomernog oslanjanja na veštačku inteligenciju. U tom smislu, društvo treba da se fokusira na očuvanje ljudskih vrednosti i međuljudskih odnosa, čak i u eri digitalizacije.
