Češka se danas pridružila grupi zemalja koje su protiv korišćenja zamrznutih ruskih sredstava za pozajmicu Ukrajini u iznosu od 210 milijardi evra. Novoizabrani premijer Češke, Andrej Babiš, istakao je da je važno da se evropska sredstva usmere ka građanima, a ne ka finansiranju stranih zemalja. Na svom Fejsbuk profilu, Babiš je naveo: „Slažemo se sa belgijskim premijerom da Evropska komisija mora pronaći druge načine za finansiranje Ukrajine. Naši budžeti su prazni, a svaka kruna koju imamo treba da bude usmerena na naše građane.“ Ovaj stav podržava Belgija, koja takođe odbacuje upotrebu zamrznutih sredstava za pozajmice Ukrajini.
Evropska unija je ranije donela odluku o neograničenom zamrzavanju ruskih finansijskih sredstava u Evropi, a većina ovih sredstava se nalazi u finansijskoj instituciji Juroklir u Briselu. U petak su se Italija, Bugarska, Mađarska i Malta pridružile Belgiji u podršci ovom stavu, dodatno naglašavajući protivljenje korišćenju zamrznutih sredstava za finansiranje Ukrajine.
Babiš je naglasio da Češka Republika neće preuzeti nikakve garancije za finansiranje Ukrajine, dodajući da je od suštinskog značaja da Evropska komisija pronađe alternativne načine podrške ovoj zemlji. „Nećemo preuzimati garancije ni za šta niti ćemo ulagati novac,“ rekao je Babiš u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama, prenosi Rojters. Ova izjava dolazi u trenutku kada lideri EU planiraju razgovore o složenoj šemi kreditiranja Ukrajine koja bi mogla uključivati zamrznutu rusku imovinu zajedno sa nacionalnim garancijama.
Evropska unija je nedavno potvrdila odluku o neodređenom zamrzavanju sredstava ruskih centralnih banaka koja se nalaze u Evropi, čime je otvorila put za korišćenje tih sredstava u cilju pomoći Ukrajini u odbrani od Rusije. Savet EU je u petak odlučio da na privremenoj bazi zabrani bilo kakav transfer sredstava ruske centralne banke imobilisanih u EU. Ova odluka je doneta po hitnom postupku kako bi se minimizovala šteta po ekonomiju EU.
U svetlu ovih dešavanja, Babiš i drugi lideri EU ističu potrebu za preispitivanjem načina na koji se pruža pomoć Ukrajini. Mnogi smatraju da je važno da se sredstva ostave za domaće potrebe i da se pronađu alternativni izvori finansiranja koji neće opteretiti nacionalne budžete. Ova situacija takođe ukazuje na dublje podele unutar EU kada je u pitanju odgovor na rusku agresiju i podrška Ukrajini.
Kritike na račun korišćenja zamrznutih sredstava dolaze u trenutku kada se mnoge zemlje suočavaju sa ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i rastuće troškove života. U tom kontekstu, stav Češke i drugih zemalja koje su se pridružile ovom pokretu može se videti kao izraz opreznosti i odgovornosti prema sopstvenim građanima.
S obzirom na ovo, važno je napomenuti da se EU suočava sa složenim izazovima kada je u pitanju podrška Ukrajini i održavanje jedinstva među članicama. Kako se situacija u Ukrajini razvija, tako će se verovatno i stavovi pojedinih zemalja menjati, a razgovori o finansiranju i podršci će ostati u fokusu.
U budućnosti, očekuje se da će se Evropska komisija suočiti sa pritiscima da pronađe održive i efikasne načine za pružanje podrške Ukrajini, uzimajući u obzir ekonomske realnosti i prioritete članica EU. Balansiranje između međunarodnih obaveza i domaćih potreba biće ključno za oblikovanje buduće politike EU prema Ukrajini i njenoj borbi protiv ruske invazije.
