Milorad Milinković, istaknuti umetnik srpske kinematografije, muzike i popularne kulture, preminuo je 7. januara 2025. godine, ostavljajući za sobom bogatu ostavštinu koja se i dalje oseća u raznim aspektima umetnosti. Godina dana nakon njegove smrti, sećanje na njega se ponovo oživljava kroz sećanja porodice, prijatelja i kolega.
Rođen 18. marta 1965. godine u Beogradu, Milinković je odrastao na Dorćolu, gde je stekao nadimak "Debeli", koji ga je pratio tokom života. Njegovo obrazovanje započelo je u Matematičkoj gimnaziji, a završilo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je diplomirao režiju. Njegov diplomski film "Satan Panonski" postao je značajan deo jugoslovenske kinematografije, jer je bio jedini rad iz bivše Jugoslavije koji je prikazan na Bijenalu u Barseloni, čime je najavio dolazak jednog od najvažnijih autora na domaćoj umetničkoj sceni.
Pre nego što se potpuno posvetio filmu, Milinković je bio aktivan na muzičkoj sceni. Kao osnivač i vokal grupe "Morbidi i Mnoći", doprineo je autentičnom zvuku beogradskog andergraunda osamdesetih godina. Njegova muzika ostala je nerazdvojiva od njegovog filmskog izraza, bilo kroz originalne kompozicije ili pažljiv izbor pesama koje su pratile njegove priče. Pored toga, bio je poznat i kao tragač u popularnom TV kvizu "Potera", gde je svojim znanjem i duhovitošću osvojio srca publike.
Na komemoraciji povodom godišnjice njegove smrti, ćerka Divna je održala emotivan govor koji je dirnuo sve prisutne. U svom obraćanju, ona je iskazala duboku tugu zbog gubitka, ali i zahvalnost za sve što je njen otac ostavio iza sebe. "Dragi tata, nedostaješ mi jako, ali ne samo meni nego i svima, prijateljima, porodici, poznanicima, saradnicima i kolegama. Volela bih da smo još malo zajedno," izjavila je Divna, evocirajući uspomene iz zajedničkih trenutaka.
Ona se prisetila trenutaka provedenih zajedno, poput gledanja kviza "Slagalica", uz kikiriki i omiljeno piće od grejpfruta, te je istakla njegovu inteligenciju i duhovitost. "Više neće biti rečenice ‘e idem kod tate’ ili ‘e tata gde si, jedva čekam da te vidim’," rekla je, dodajući kako će nastaviti njegovim putem, slušajući rok muziku i pohađajući srednju matematičku školu.
Divna je govor završila emotivnim porukama, govoreći o svemu što je njen otac značio za nju, ali i o tome kako će ga se uvek sećati kroz ono što je naučila od njega. "Volela bih da te zagrlim. Sećaš li se šuta u g***cu, svaki put je bilo zabavnije," podelila je Divna, dodajući da će paliti sveću za njega skoro svaki dan posle škole.
U Milinkovićevom radu ogleda se strast prema umetnosti i duboka povezanost sa ljudima oko njega. Njegov doprinos domaćoj kinematografiji i muzici ostaviće neizbrisiv trag, a njegovo nasleđe će se prenositi kroz generacije. Njegova sposobnost da spoji različite umetničke forme stvorila je jedinstvenu i bogatu kulturnu baštinu koja će se pamtiti i poštovati.
Milorad Milinković je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde će zauvek ostati u srcima mnogih koji su ga voleli i poštovali. U njegovom radu i životu, ostaje inspiracija za sve one koji teže umetnosti i istinskom izražavanju, a sećanje na njega će živeti kroz dela koja je ostavio iza sebe.
