Više od 15 maloletnika, većinom mladića poreklom iz zemalja Magreba, kao i nekoliko njih rođenih u Bosni i Hercegovini, nestalo je u poslednjih mesec dana nakon što su pobegli iz centra za prihvat u Rimu, koji je pod upravom Crvenog krsta. Ovaj fenomen izaziva zabrinutost jer se broj nestalih maloletnika povećao u poslednjim mesecima, prema izveštaju portala Roma Today, koji se poziva na zvanične podatke.
Centar u kojem su smešteni maloletnici ima ugovor sa gradskom upravom Rima, što dodatno postavlja pitanja o bezbednosti i efikasnosti sistema. Iako se još uvek ne zna tačan razlog njihovog bežanja, spekuliše se da su neki od njih mogli da se nađu u situaciji u kojoj su bili primorani da počine krivična dela kako bi preživeli. Ova situacija dodatno komplikuje problematičan status maloletnika bez pratnje u Italiji, koji se suočavaju sa raznim izazovima.
Prema podacima italijanskog Ministarstva rada i socijalne politike, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, u Italiji je bilo 17.011 maloletnika bez pratnje (MSNA). Među njima, 88,6 odsto su mladići, a više od polovine njih je starosti 17 godina, često sami prelazeći Mediteran u potrazi za boljim životom. Ovaj porast broja maloletnika bez pratnje predstavlja alarmantan trend, s obzirom na to da je udeo maloletnika naglo porastao sa 12 odsto na 17,9 odsto u poslednjih godinu dana, što predstavlja skoro 12.000 dece koja beže od rata, siromaštva i nasilja.
Maloletnici bez pratnje u Italiji dolaze prvenstveno iz zemalja kao što su Egipat (30,3 odsto), Ukrajina (17,4 odsto) i Bangladeš (10,1 odsto). Ovi podaci ukazuju na to da se veliki broj mladih ljudi suočava sa strašnim uslovima u svojim matičnim zemljama, što ih tera na putovanje u neizvesnost. U italijanskim centrima za maloletnički pritvor (IPM) među 242 maloletnika bez pratnje, najčešći zločini su imovinska krivična dela (50 odsto), dok su pljačke (63 odsto) i krađe (27 odsto) takođe rasprostranjeni. Zločini protiv pojedinaca čine samo 14 odsto, a obično su vezani za telesne povrede.
Većina maloletnika se suočava sa izazovima kao što su ulični kriminal i potreba za preživljavanjem, što ih često dovodi u situacije gde su primorani da se upuste u kriminalne aktivnosti. Ovaj oblik kriminala često je vođen željom za opstanak, a ne nužno zlom prirodom ili sklonostima ka kriminalu. Nažalost, ovakvi mladi ljudi često nemaju adekvatnu podršku ili resurse koji bi im omogućili da se integrišu u društvo, što dodatno pogoršava njihovu situaciju.
Zabrinutost zbog povećanja broja nestalih maloletnika u Italiji postavlja pitanja o efikasnosti sistema zaštite i brige za decu bez pratnje. Potrebno je preispitati kako se ovi centri za prihvat upravljaju i kakvu podršku pružaju mladima koji su već pretrpeli traume u svojim zemljama. Uloga države i nevladinih organizacija mora biti jasnija i efikasnija kako bi se obezbedila zaštita ovim ranjivim grupama.
U svetlu ovih dešavanja, važno je podići svest o situaciji maloletnika bez pratnje i raditi na stvaranju sistema koji će im pružiti sigurnost i podršku. Neophodno je da se preduzmu koraci kako bi se smanjio broj nestalih, obezbedila bolja zaštita i omogućila integracija ovih mladih ljudi u društvo. Samo kroz zajedničke napore možemo se nadati da će se situacija poboljšati i da će ovi mladi ljudi imati priliku za bolju budućnost.
