Parcela poljoprivrednog zemljišta u opštini Ruma, površine 5 hektara i 66 ari, prodata je za neverovatnih milion evra, što je najviša cena zabeležena u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Iako ova transakcija predstavlja izuzetak, prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u Sremu daju realniju sliku tržišta. Naime, u ovom regionu cene zemljišta kreću se od 6.000 do 10.000 evra po jutru, sa prosekom od oko 8.000 evra.
Ipak, izazovi s kojima se suočavaju poljoprivrednici i investitori su značajni, a jedan od glavnih problema je sve veći nedostatak kvalitetnih parcela. Rast cena zemljišta u Sremu prati opšti trend rasta vrednosti nekretnina u Srbiji. Potražnja za poljoprivrednim zemljištem raste, dok je ponuda ograničena.
Rade Frajtović, vlasnik agencije za promet nekretnina iz Sremske Mitrovice, objašnjava da porast cena nekretnina utiče i na cene poljoprivrednog zemljišta. „Cene su više od 10 do 20 procenata. To se dešava zato što je porast nekretnina trend. Ako porastu cene stanova i kuća, moraju da porastu i cene poljoprivrednog zemljišta, koje na neki način to prate“, ističe Frajtović.
Jedan od ključnih problema na tržištu poljoprivrednog zemljišta je smanjena dostupnost. „Uglavnom je urađena takozvana ‘kristalizacija stanja’, što znači da su ljudi koji se time ozbiljno bave već pokupovali zemlju. Svi koji su imali manje površine u vlasništvu, stimulisani dobrom cenom, već su je prodali. Uglavnom su to koristili da kupe neke druge nekretnine, stanove“, dodaje on. Posledica ovakvog stanja je da se sve što se pojavi po razumnijoj ceni brzo proda.
Iako cene poljoprivrednog zemljišta u Sremu rastu, svakodnevna poljoprivredna praksa donosi više briga nego koristi. Poljoprivrednici se suočavaju sa problemima kao što su suše, loši prinosi i niske otkupne cene. Ulaganja u proizvodnju postaju sve veća, dok prinosi često ne opravdavaju ta ulaganja. Mnogi poljoprivrednici se osećaju kao da su na ivici opstanka, uprkos vrednosti koju njihovo zemljište ima na tržištu.
Pored ekonomskih izazova, poljoprivrednici se suočavaju i sa klimatskim promenama koje dodatno otežavaju njihov rad. Suše su postale učestalije, a neprikladni vremenski uslovi utiču na prinos i kvalitet useva. Ova situacija dovodi do neizvesnosti i stresa među poljoprivrednicima, koji se bore da ostanu konkurentni na tržištu.
Osim toga, veća ulaganja u tehnologiju i moderne prakse poljoprivredne proizvodnje postaju neophodna kako bi se zadovoljili zahtevi tržišta i poboljšali prinosi. Međutim, mnogi mali poljoprivrednici ne mogu priuštiti takva ulaganja, što ih dodatno stavlja u nepovoljnu poziciju.
U tom kontekstu, postoji potreba za većom podrškom države i relevantnih institucija kako bi se osiguralo da poljoprivrednici mogu da se nose sa izazovima tržišta i klimatskih promena. Podsticaji, edukacija i pristup modernoj tehnologiji mogli bi značajno poboljšati situaciju u sektoru poljoprivrede.
Zaključno, iako rast cena poljoprivrednog zemljišta može delovati kao pozitivan trend, stvarnost na terenu je mnogo složenija. Poljoprivrednici se suočavaju sa brojnim izazovima koji otežavaju njihov rad i čine ih manje otpornim na ekonomske i klimatske pritiske. S obzirom na to, od suštinskog je značaja pronaći rešenja koja će omogućiti održivost i razvoj poljoprivrednog sektora u Srbiji.
