Iako su visoke cene na hrvatskoj obali u prvih pet meseci 2023. godine dovele do opadanja broja turista, ugostitelji ostaju optimistični, verujući da će potražnja ostati stabilna. Hrvatska Vlada, međutim, upozorava da ovakva politika može dovesti do ozbiljnih problema, dok Hrvatska narodna banka beleži pad realne potrošnje.
Mnogi turisti su izrazili zabrinutost zbog drastičnog poskupljenja usluga. Na primer, Marija iz Španije navela je da je vožnja taksijem od Pule do Rovinja prošle godine koštala 60 evra, dok je ove godine ista vožnja koštala 120 evra. Ova situacija nije jedinstvena, jer i gosti iz Belgije beleže visoke cene hrane, dok su neke usluge, poput manikira, jeftinije nego u njihovoj zemlji.
Slične komentare dele i turisti iz Nemačke, koji jednostavno konstatuju da je „sve poskupelo“. Nautičari takođe izražavaju nezadovoljstvo, jer je u Splitu za jun i jul zakupljeno manje vezova nego prethodnih godina, što sugeriše smanjen interes za vezove za brodove i jahte.
Sara Doužan Županović iz Grupacije pružatelja usluga smeštaja na plovilima u Splitu ističe da gosti sve ređe izlaze u restorane, a sve više kuvaju na brodovima, što može biti štetno za plovila i njihovu opremu.
Ugostitelji, s druge strane, pravdaju poskupljenja rastom troškova sirovina, zakupa i režija. Anton Fariš, ugostitelj iz Rovinja, smatra da su cene slične onima u drugim evropskim zemljama, naglašavajući da su postali deo Evropske unije, što je povećalo troškove radne snage.
Mnogi ugostitelji se nadaju da turisti neće štedeti na malim zadovoljstvima, pa su cene u turističkim mestima porasle. Na primer, kafa s mlekom u hotelu sa pet zvezdica u Zagrebu košta 3,5 evra, dok je u kafiću u blizini 2,2 evra. U Opatiji, cena iste kafe može dostići i šest evra.
Iz Vlade Hrvatske dolazi apel turističkom sektoru da ne preteruje sa poskupljenjima. Ministar privrede Ante Šušnjar poziva na mudrost i razumevanje kako se ne bi dogodilo da Hrvatska ostane bez gostiju zbog prekomernih cena. Guverner Hrvatske narodne banke, Boris Vujčić, upozorava da je rast cena u Hrvatskoj duplo veći nego kod konkurentskih zemalja na Mediteranu, što može rezultirati gubitkom tržišnog udela.
Ekonomski analitičar Mladen Vedriš naglašava da je rast cena u Hrvatskoj od 50 odsto, dok je rast kupovne moći turista koji dolaze samo 15 odsto. Ova disproporcija može dovesti do toga da turisti počnu da razmatraju druge destinacije zbog povoljnijih cena.
Prema istraživanjima, pad broja turista i pad potrošnje već se oseća u nekim sektorima, a mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati tokom leta. Čini se da su visoke cene i smanjen interes za tradicionalne usluge na obali već počeli da utiču na turističku sezonu.
U svetlu ovih izazova, važno je da se svi akteri u turizmu uključe u razgovor o održivosti cena i kvalitetu usluga. Ako se trend poskupljenja nastavi bez adekvatne reakcije, Hrvatska bi mogla izgubiti svoj status popularne turističke destinacije. U tom kontekstu, potrebno je pronaći ravnotežu između održivosti poslovanja i pristupačnosti za turiste.
Hrvatska obala i dalje nudi predivne pejzaže i bogatu kulturu, ali ukoliko se nastavi ovaj trend poskupljenja, može se suočiti sa sve većim izazovima u privlačenju i zadržavanju turista. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se turistička industrija prilagoditi ovim promenama i kakve će strategije biti primenjene kako bi se osigurao opstanak turističkog sektora.
