Tokom letnje turističke sezone, nagli rast cena na hrvatskoj obali postaje sve uočljiviji, ne samo lokalnom stanovništvu već i brojnim turistima. Cene namirnica i higijenskih proizvoda često su znatno više nego u unutrašnjosti zemlje. Kako navodi britanski portal Express, najizraženija poskupljenja beleže se u manjim turističkim mestima, gde tokom sezone potražnja vrtoglavo raste, zbog čega mnogi turisti na odmor dolaze sa zalihama hrane i sredstvima za domaćinstvo, pokušavajući da izbegnu nepotrebne troškove.
Jedan od drastičnijih primera ističe se u mestu Tribunj, gde su cene u proseku skočile za 10,38 odsto. Poređenja radi, pakovanje toalet papira koje u Zagrebu košta 2,79 evra, u Tribnju se prodaje za 3,32 evra, što predstavlja rast od 19,1 odsto. Sličan trend se primećuje i kod sredstava za čišćenje, gde je cena porasla sa 2,59 na 2,99 evra, kao i kod jogurta, čija cena je porasla sa 0,99 na 1,08 evra po litru.
Ekonomista Mladen Vedriš rekao je za Express da se radi o proizvodima koje turisti svakodnevno koriste tokom boravka u apartmanima, što direktno utiče na rast cena u manjim mestima. On ističe da je u nekim delovima Istre, poput Žminja, cena toalet papira već skočila za 17 odsto. Ova situacija ukazuje na to da se potražnja za osnovnim potrepštinama povećava u periodu kada su turisti prisutni, a lokalno stanovništvo često ne može da se nosi sa tim naglim promenama cena.
Hrvatska je nedavno uvela i državnu aplikaciju za praćenje maloprodajnih cena, koja obuhvata gotovo devet miliona proizvoda, omogućavajući precizniju analizu sezonskih kretanja na tržištu. Ova aplikacija može pomoći potrošačima da bolje razumeju cene i da se uporede sa cenama u drugim delovima zemlje.
Prema podacima RTL Direkta, iza Tribunja slede Posedarje sa rastom od 10,1 odsto, zatim Pakoštane i Pomer (po 10 odsto), kao i Pašman sa 9,96 odsto. Iako je situacija u većim gradovima nešto stabilnija, rast cena se i dalje beleži. U Splitu su cene skočile za oko 1 odsto, dok je rast u Dubrovniku dostigao skoro 3 odsto.
Vedriš upozorava da, ukoliko se ovaj trend nastavi tokom cele godine, godišnji rast cena u obalskim mestima može preći i 20 odsto. Ovakva predviđanja ukazuju na potencijalne probleme kako za turiste, tako i za lokalno stanovništvo koje se oslanja na turizam kao glavni izvor prihoda.
Turisti, s jedne strane, često nisu spremni na ovako drastične promene cena, što može uticati na njihov ukupan doživljaj odmora. S druge strane, lokalno stanovništvo može biti pogođeno smanjenjem kupovne moći, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje.
U svetlu ovih informacija, mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati. Da li će lokalne vlasti učiniti nešto po pitanju rasta cena ili će se trend nastaviti bez ikakvih regulacija? Odgovor na ta pitanja ostaje neizvestan, ali jedno je sigurno – nagli rast cena u turističkim mestima postavlja izazove koji će se morati rešavati u bliskoj budućnosti.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da bi turisti mogli biti svesni ovih promena i da planiraju svoje putovanje u skladu sa tim. Ponesite lične zalihe i istražujte alternative za smeštaj koji nude bolje cene mogu biti efikasni načini da se izbegnu visoki troškovi. Hrvatska obala, i dalje je popularna destinacija, ali je važno imati na umu i ekonomske aspekte putovanja.
