Cene nafte su ove godine uglavnom stagnirale, ali analitičari investicione banke Džej Pi Morgana upozoravaju da bi naredne dve godine mogle biti znatno teže za proizvođače sirove nafte. Ove godine, cena nafte pala je za 15 odsto, a analitičari ističu da se ovaj tržišni segment suočava sa osnovnim ekonomskim problemom: kada ponuda premaši tražnju, cene obično padaju.
Prema procenama Džej Pi Morgana, tržište nafte će se suočiti sa strukturnom neravnotežom koja će dodatno opteretiti sektor, ukoliko ponuda nastavi da raste brže od tražnje. Iako se tražnja postepeno povećava, analitičari predviđaju da će ponuda nafte rasti još brže — ove godine i do 2026. čak tri puta brže od tražnje.
Nataša Kaneva, analitičarka Džej Pi Morgana, navodi da je tražnja, uprkos pesimizmu, konstantno premašivala očekivanja, ali da je ponuda te dobitke nadmašila više nego dvostruko, pri čemu najveći rast dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država.
Ove prognoze ukazuju na potencijalni pad cena nafte do 50 odsto do kraja 2027. godine, što bi moglo da spusti cenu Brent nafte sa trenutnih 63,50 dolara po barelu na niske 30 dolara. Kaneva takođe ističe da će rast ponude pretežno dolaziti od proizvođača van OPEK+ grupe, gde Sjedinjene Američke Države igraju ključnu ulogu. Ovaj suficit bi mogao dodatno da obara cene, a analitičari predviđaju da će Brent pasti ispod 60 dolara tokom 2026. godine.
Za 2027. godinu, prognoze su još lošije, jer očekivani suficiti mogu da dovedu do prosečne cene Brent nafte od 42 dolara, a moguće i do 30 dolara do kraja godine. Suficit bi, prema ovim projekcijama, mogao dostići 2,8 miliona barela dnevno u 2026. godini, a zatim blago smanjiti na 2,7 miliona u 2027. godini, osim ako vlade ne intervenišu.
S obzirom na to da je američki predsednik Donald Tramp snažno naklonjen bušenju i širenju proizvodnje, intervencija vlade nije verovatna. Kaneva naglašava da se tržišne neravnoteže verovatno neće u potpunosti ostvariti u praksi, te se očekuju prilagođavanja na strani ponude i tražnje. Ipak, najveći teret ponovnog uspostavljanja ravnoteže gotovo sigurno će pasti na ponudu.
S obzirom na trenutne trendove, proizvođači sirove nafte će se morati suočiti s izazovima u narednim godinama. Povećana ponuda, posebno iz SAD-a, može značajno uticati na globalne cene nafte, što će imati dalekosežne posledice na tržište i ekonomije zavisne od nafte.
Ova situacija može izazvati zabrinutost među investitorima i proizvođačima, jer se snižene cene nafte mogu odraziti na profitabilnost i stabilnost kompanija koje se bave proizvodnjom nafte. Zbog toga bi moglo doći do smanjenja investicija u sektor, što bi dodatno otežalo oporavak tržišta.
Na kraju, analitičari pozivaju na pažljivo praćenje tržišnih kretanja kako bi se procenili potencijalni rizici i prilike koje bi mogle nastati usled ovih promena. U kontekstu globalne ekonomije, nafta ostaje ključni faktor koji oblikuje ekonomske politike i strategije zemalja širom sveta.
Ove prognoze su važan podsticaj za proizvođače i investitore da preispitaju svoje strategije i planove, jer se tržište nafte suočava sa izazovima koji mogu značajno uticati na njegovu budućnost.
