Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) je nedavno predstavila rezultate istraživanja o cenama arhitektonskih usluga u 2025. godini, pružajući uvid u tržišne trendove i izazove u projektovanju stambenih i poslovnih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Istraživanje je obuhvatilo članice ASAP-a, arhitektonske firme iz različitih delova Srbije, i imalo je za cilj da pruži relevantan pregled tržišnih cena i standarda usluga. Igor Marsenić, izvršni menadžer ASAP-a, naglasio je važnost ovog istraživanja za unapređenje tržišta arhitektonskih usluga.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja jeste da postoje značajne regionalne razlike u cenama usluga projektovanja. U Beogradu su cene u proseku dvostruko više nego u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Na primer, projekat objekta od 2000 m² u Beogradu može se kretati od 36 do čak 140 hiljada evra, dok su cene u ostalim gradovima mnogo stabilnije, sa rasponom od samo 5 procenata.
U Beogradu, projektantske usluge čine samo 2 do 3 odsto ukupnih troškova izgradnje, što je znatno ispod evropskog proseka koji se kreće između 5 i 12 procenata u drugim zemljama poput Hrvatske i Nemačke. ASAP ukazuje na to da bi povećanje ovog procenta moglo doprineti boljem kvalitetu projekata i efikasnijem procesu izgradnje.
Istraživanje je takođe pokazalo da su projektantski timovi u Beogradu pod znatno većim opterećenjem u poređenju sa kolegama u drugim gradovima, što se ogleda u gotovo duplo većem broju radnih sati potrebnih za završetak projekata. Razlozi za ovo uključuju složenije administrativne procedure, veći nivo konkurencije i teže tržišne uslove.
U analizi strukture cena, saradnici na projektu, kao što su statičari i MEP inženjeri, čine značajan deo ukupne cene, a u većim gradovima njihov udeo iznosi između 42 i 45 procenata, dok je u Novom Sadu taj procenat još viši, od 55 do 58 procenata.
Cene arhitektonskih usluga su u 2025. godini porasle za oko 9 procenata, a sličan trend rasta očekuje se i u 2026. godini, uzrokovan rastom zarada, povećanjem cena softverskih licenci i opštim inflacionim pritiscima. Osim toga, investitori sve više traže „full-service“ pristup, što uključuje dodatne usluge kao što su stručni nadzor i dizajn enterijera. Međutim, često se javljaju problemi poput nedefinisanih projektnih zadataka, nerealnih rokova i nerazumevanja obima arhitektonskih usluga.
Administrativne procedure predstavljaju jedan od najvećih sistemskih problema, sa čestim kritikama na račun neefikasnosti i neujednačenosti postupanja nadležnih institucija.
Na osnovu rezultata istraživanja, ASAP preporučuje jasnije definisanje ugovornih odnosa, uključujući precizno određivanje obima usluga i naplatu svih dodatnih izmena. Ističe se i značaj transparentne komunikacije sa klijentima, kao i racionalno upravljanje internim kapacitetima u cilju očuvanja kvaliteta rada.
ASAP, kao poslovna platforma za razmenu znanja i promociju srpskih arhitektonskih praksi, okuplja stotinu članova, arhitektonskih firmi iz svih delova Srbije. Uloga ASAP-a je ključna u povezivanju arhitekata sa državnim institucijama, privatnim investitorima i međunarodnim udruženjima, čime se stvara reprezentativno udruženje koje može da utiče na razvoj arhitektonskog sektora u Srbiji.
Istraživanje je još jednom pokazalo koliko je važno kontinuirano pratiti tržišne trendove i unaprediti standarde usluga kako bi se osigurala konkurentnost i kvalitet projekata u zemlji.
