Cena oranica u Vojvodini dostigla je rekordne nivoe, sa prosečnom cenom od 16.000 evra po hektaru, što je znatno iznad evropskog proseka. Najskuplji hektari nalaze se u Somboru, Vrbasu i Senti, a potražnja za plodnim zemljištem raste, posebno u regionima kao što su Mačva i Srem. Prema saznanjima Euronews Srbija, razlozi za ovako visoke cene su višestruki, uključujući kvalitet tla, urbanizaciju i rastuću potražnju.
Jedan prodavac u Mačvi navodi da ne prodaje zemljište po aru, već po celim parcelama, a cena za hektar plodnog zemljišta prve klase dostiže i 14.000 evra. U poređenju sa drugim područjima, kao što je Posavo-tamnava, gde hektar košta oko 2.000 evra, cene u Mačvi i Sremu su čak sedam puta veće. Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede, ističe da se na nekim mestima poput Platičeva ne može pronaći hektar ispod 12.000 do 15.000 evra.
U nekim slučajevima, cene dostižu i 29.000 evra po hektaru, kao što je bio slučaj u naselju Jakovo tokom prošle godine. U Južnobanatskom okrugu, hektari se prodaju po cenama od 14.000 do 29.000 evra, a u okolini Sombora zabeležena je prodaja od 290 hektara za 8,5 miliona evra, što predstavlja najveću transakciju.
Cene zemljišta u Mačvi su visoke zbog kvaliteta tla koji pogoduje poljoprivrednoj proizvodnji. Prema rečima Jovana Sušića, diplomiranog inženjera poljoprivrede, cene se kreću od 5.000 do 15.000 evra, zavisno od lokaliteta i tipa zemljišta. Urbanizacija takođe igra značajnu ulogu u rastu cena, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u četvrtom kvartalu 2024. godine, cene su porasle za 38% u odnosu na prethodnu godinu.
Kada se uporede cene zemljišta u Srbiji sa evropskim tržištem, može se primetiti da su cene u Vojvodini više nego u Hrvatskoj, gde se hektar prodaje po ceni od 4.500 do 4.800 evra, dok su u Rumuniji cene slične, ali sa većim interesovanjem stranih kompanija. Najskuplje zemljište u Evropi nalazi se na Malti, sa cenama od oko 290.000 evra po hektaru, dok je u Holandiji cena između 85.000 i 95.000 evra.
Uroš Davidović, urednik Agro TV-a, objašnjava da nije iznenađujuće što su cene zemljišta u Vojvodini porasle, jer se radi o dugoročnom trendu. Državne subvencije od 250 evra po hektaru i visoke cene zakupa, koje se kreću između 550 i 600 evra po hektaru, čine izdavanje zemljišta isplativijim od njegove obrade. Davidović navodi primer poljoprivrednika koji ima 350 hektara u Sremu, čija kalkulacija pokazuje da je potrebno 33 godine za povrat investicije u kupovinu zemljišta kroz ratarsku proizvodnju.
Iako su trenutne cene zakupa visoke, Davidović predviđa da bi suša iz 2025. godine mogla dovesti do stagnacije ili pada cena zemljišta i zakupa za 5-10%. Takođe, procenjuje da bi cene zakupa mogle postati neodržive, što bi moglo uticati na tržište nekretnina u Beogradu i Novom Sadu.
Kada se razmatra isplativost ulaganja, Davidović naglašava da kupovina zemljišta zahteva duži vremenski period za povrat investicije, dok izdavanje donosi brži prihod. Mnogi kupci su poljoprivrednici i investitori koji vide zemljište kao zaštitu od inflacije. Ipak, visoke cene zakupa postaju izazov, a suša dodatno ugrožava profitabilnost.
U zaključku, tržište zemljišta u Srbiji, posebno u Vojvodini, beleži značajan rast cena, ali se suočava sa izazovima koji bi mogli uticati na buduće transakcije i cene. U svetlu ovih informacija, jasno je da se situacija na tržištu zemljišta neprestano menja i da je važno pratiti ove trendove kako bi se doneli informisani poslovni potezi.
