Cene prirodnog gasa u Evropi su doživele nagli skok, sa referentnim fjučersima koji su porasli čak do 28 odsto. Ovaj porast cena usledio je nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku i prekida brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih poremećaja u globalnom snabdevanju energentima. Prema izveštajima, tankeri su tokom vikenda većinom prestali da prolaze kroz ovaj ključni moreuz između Irana i Omana, kojim se transportuje otprilike petina svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).
Energetska kompanija „Katar enerdži“ je takođe saopštila da je obustavila proizvodnju LNG-a i pratećih proizvoda nakon napada izraelskih snaga na njena postrojenja u Ras Lafanu i Mesaidu. Ove vesti su dodatno doprinele porastu cena nafte, što ukazuje na sve veće tržišne brige zbog mogućih poremećaja u energetskim tokovima.
Evropa se suočava sa dodatnim rizikom jer su zalihe gasa niže nego što je obično u ovo doba godine. Iako se grejna sezona bliži kraju, evropske zemlje su prinuđene da tokom leta uvezu velike količine LNG-a kako bi obnovile svoje rezerve za predstojeću zimu. Ova situacija ih čini posebno ranjivim na globalne poremećaje u snabdevanju.
Analitičari upozoravaju da bi duže zatvaranje Ormuskog moreuza moglo izazvati ozbiljan cenovni šok na tržištu. Prema procenama banke Goldman Saks, jednogesečni prekid transporta kroz ovaj prolaz mogao bi udvostručiti cene gasa u Evropi. Ova situacija predstavlja najveći potencijalni rizik za tržište gasa od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, koji je već izazvao značajne promene u globalnim energetskim tokovima.
Većina LNG-a iz Persijskog zaliva ide prema Aziji, ali svaki poremećaj u ovom delu sveta povećava konkurenciju za alternativne izvore, što automatski dovodi do rasta cena i u Evropi. Dodatni pritisak na tržište dolazi od odluke velikih pomorskih osiguravajućih klubova da obustave pokriće ratnih rizika za brodove koji ulaze u Persijski zaliv, što dodatno obeshrabruje transport i povećava neizvesnost na tržištu.
Sukob je eskalirao nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael tokom vikenda napali ciljeve u Iranu, dok je Teheran uzvratio napadima na američke vojne baze u okolnim zemljama. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu situaciju na tržištu energenata i izaziva strahove od daljih poremećaja u snabdevanju.
S obzirom na sve ove faktore, evropske zemlje se suočavaju sa izazovima u obezbeđivanju potrebnih zaliha gasa za predstojeću zimu, dok istovremeno prate razvoj situacije na Bliskom istoku. U narednim mesecima, kako se situacija bude razvijala, analitičari će pažljivo pratiti uticaj ovih događaja na globalno tržište energenata, kao i posledice po ekonomiju Evrope.
U svetlu ovih događaja, evropski lideri i donosioci odluka će morati da razmotre strategije za diversifikaciju izvora snabdevanja energentima kako bi se smanjila zavisnost od nestabilnih regiona. Takođe, pitanje energetske bezbednosti postaje sve važnije, a trenutni sukobi ukazuju na potrebu za bržim prelazom na održive i obnovljive izvore energije.
Kako se situacija odvija, jasno je da će globalna energetska tržišta ostati pod pritiskom, a cene energenata će se verovatno nastaviti kretati u neizvesnim pravcima, čime će se uticati na ekonomije širom sveta.
