Iako je Vlada Srbije uložila napore da zaštiti potrošače od naglog poskupljenja proizvoda, građani su na društvenim mrežama izrazili ogorčenje zbog povećanja cena proizvoda kompanije Carnex. Snimci nezadovoljnih potrošača postali su viralni, a komentari na društvenim mrežama ukazuju na sumnju da se uredbe Vlade ne primenjuju podjednako na sve kompanije.
Na snimcima iz supermarketa, potrošači su pokazali šokantne cene: Carnexov gulaš košta 600 dinara, što znači da bi porodica sa dvoje dece potrošila 2.400 dinara samo na jedan ručak. U mesečnom budžetu, to bi iznosilo čak 74.000 dinara, bez obzira na osnovne namirnice kao što je hleb. Proizvodi poput pašteta, viršli i kobasica, koji su nekada bili pristupačni, sada su skuplji od mnogih premium proizvoda, dok je kvalitet, prema mišljenju potrošača, znatno opao.
Carnex, koji je deo MK Group, suočava se sa kritikama zbog ignorisanja vladinih uredbi i nastavka povećanja cena. Potrošači sumnjaju u etičnost poslovanja, postavljajući pitanje kako je moguće da kompanija podiže cene dok druge spuštaju. Neki komentatori smatraju da tajkuni poput Miodraga Kostića, vlasnika MK Group, imaju privilegije koje im omogućavaju da ne poštuju tržišne uslove.
Snimci potrošača iz supermarketa otkrivaju da su cene proizvoda poput Carnexove šunke i viršli dostigle vrtoglave visine, pri čemu se kilogram šunke prodaje po ceni od preko 1.000 dinara. Potrošači, koji su nekada uživali u ovim proizvodima, sada se osećaju kao da su postali žrtve bahatosti industrije mesa.
Carnex je osnovan 1958. godine u Vrbasu i bio je simbol domaće mesne industrije, poznat po kvalitetu svojih proizvoda. Međutim, priča o kompaniji prelazi u priču o privatizaciji i kontroverznim poslovnim praksama. Privatizacija, koja je omogućila Kostiću da stekne kontrolu nad Carnexom, bila je predmet kritika i sumnji, a mnogi veruju da je to doprinelo trenutnoj situaciji.
U poslednjih nekoliko godina, MK Group je proširila svoje carstvo akvizicijama drugih poljoprivrednih firmi, a kupovina Carnexa 2011. godine označila je trenutak kada je kompanija postala deo tajkunske imperije. Mnogi potrošači se pitaju kako je moguće da se nekadašnji brend domaće hrane pretvorio u luksuzni proizvod koji je nedostupan običnim ljudima.
Pored visokih cena, industrije poput Carnexa suočavaju se i sa kritikama zbog ekoloških problema. Otpadne vode i zagađenje koje nastaje usled proizvodnje postavljaju dodatni teret na zajednice u kojima se nalaze. Građani Vojvodine godinama se suočavaju sa problemima poput zagađenog vazduha i vode, što dodatno pogoršava njihovu svakodnevicu.
Carnex, koji beleži prihode od gotovo 11 milijardi dinara u 2024. godini, ne pokazuje znakove smanjenja cena. Umesto toga, kompanija nastavlja sa povećanjem cena, ignorirajući nevolje potrošača i vladine uredbe. Ova situacija odražava širu sliku poslovne filozofije MK Group, gde je profit prioritet, dok su interesi običnih građana na poslednjem mestu.
Zaključak potrošača je jasan: Carnex više nije brend koji je bio sinonim za domaći kvalitet. Umesto toga, postao je simbol eksploatacije i nepravde, a mnogi veruju da su tajkuni iznad zakona i pravila koja važe za ostale. Ova situacija postavlja pitanje o budućnosti domaće industrije i o tome kako će se potrošači boriti za svoja prava u društvu koje se suočava sa sve većim ekonomskim izazovima.
