Već jedna limenka zaslađenog ili veštački zaslađenog pića dnevno može značajno povećati rizik od razvoja metaboličke bolesti masne jetre, kako pokazuje novo istraživanje objavljeno na Evropskoj nedelji gastroenterologije u Berlinu. U studiji je pratilo 123.788 učesnika iz Velike Britanije tokom deset godina, a svi su na početku imali zdravu jetru. Tokom ovog perioda, 1.178 učesnika razvilo je masnu jetru, dok je 108 preminulo od bolesti povezanih s ovim stanjem.
Rezultati istraživanja su pokazali da su pića zaslađena šećerom povećala rizik od masne jetre za 50%, dok su pića sa veštačkim zaslađivačima povećala rizik čak za 60%. Ove vrste napitaka su takođe povezane sa višom verovatnoćom smrtnog ishoda od bolesti jetre.
Metabolička bolest masne jetre, poznata i kao nealkoholna bolest masne jetre, nastaje kada se masnoće nakupljaju u jetri, što može dovesti do zapaljenja, bolova, umora i gubitka apetita. Ova bolest postaje sve prepoznatija kao ključni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i probleme sa bubrezima. Prema meta-analizi iz 2025. godine, čak 38% svetske populacije ima masnu jetru, što predstavlja porast od 50% u prethodne dve decenije.
Pića sa šećerom su već dugo pod sumnjom, dok se dijetalne verzije često smatraju zdravijim izborom. Međutim, rezultati ovog istraživanja sugerišu da su veštački zaslađena pića povezana sa većim rizikom od masne jetre, čak i pri umerenoj konzumaciji, što dovodi u pitanje njihovu bezopasnost. Autorka istraživanja, Lihe Liu, naglašava potrebu da se preispita uloga ovih pića u ishrani i zdravlju jetre, posebno s obzirom na to da ovaj sindrom postaje globalni zdravstveni problem.
Istraživači su takođe objasnili kako zaslađena pića mogu oštetiti jetru na biološkom nivou. Visok sadržaj šećera u ovim napicima izaziva nagle skokove glukoze i insulina u krvi, što podstiče gojenje i povećava nivo mokraćne kiseline, a sve to doprinosi nakupljanju masti u jetri. Napici sa veštačkim zaslađivačima, s druge strane, mogu uticati na zdravlje jetre tako što remete crevni mikrobiom, smanjuju osećaj sitosti i pojačavaju želju za slatkišima, čak i stimulišući lučenje insulina.
U cilju smanjenja rizika od bolesti jetre, istraživači preporučuju praktične mere, kao što su zamena zaslađenih i dijetalnih pića vodom, održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i uravnotežena ishrana. Voda se smatra najboljim izborom jer uklanja metabolički teret, sprečava nakupljanje masti u jetri i hidrira organizam.
U svetlu ovih otkrića, važno je da javnost bude svesna potencijalnih zdravstvenih rizika povezanih sa konzumacijom zaslađenih pića. Studija naglašava značaj promene životnih navika kao ključno sredstvo za očuvanje zdravlja jetre i prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema u budućnosti. Uz sve veću prevalenciju metaboličke bolesti masne jetre, ovo istraživanje može poslužiti kao važan korak ka razumevanju i upravljanju ovim globalnim zdravstvenim izazovom.
