U porodičnoj kući u Čačku jutros su pronađena tri tela, a ispostavilo se da je sin ubio oca i majku, zatim i sebe. Ovaj strašan zločin dogodio se kada je V. Č. (47) nožem prerezao vrat majci M. Č. (72) i ocu N. Č. (79), a potom sebi naneo teške povrede u predelu grudnog koša, od kojih je preminuo na licu mesta. Ova tragedija izazvala je šok u lokalnoj zajednici, koja je o porodici malo znala.
Komšije su svedočile o povučenom načinu života ove porodice, koja se doselila u Čačak pre 26 godina iz Bosne i Hercegovine. Iako su živeli u tom kraju dugo, retko su izlazili iz kuće, a dešavalo se da danima niko ne kroči u dvorište. Prema rečima komšija, porodica nije imala kontakte sa ljudima iz okoline, što je izazivalo sumnje da su krili neku tajnu.
U vreme bombardovanja 1999. godine, kuća u kojoj su živeli bila je oštećena, a prethodni vlasnik izvršio je samoubistvo vešanjem. Nakon toga, kuću je kupila porodica ubijenih supružnika. Komšije su primetile da su se prethodnih dana članovi porodice trudili da sređuju dvorište, a žena je čak sadila cveće. Ovaj neobičan trend u ponašanju izazvao je dodatnu zbunjenost među susedima.
Kako su izjavili komšije, najdublja komunikacija sa članovima porodice bila je ograničena na obične pozdrave. Ove informacije ukazuju na to da su članovi porodice izbegavali socijalne interakcije i bili skloni izolaciji. Sin, V. Č., bio je viđen kako odlazi u prodavnicu, ali nikada nije želeo da komunicira sa susedima. Čak se ni njegova ćerka, koja živi u Italiji, nije često pojavljivala, iako je povremeno dolazila sa decom.
Ono što dodatno intrigira je činjenica da porodica nije imala nikakvih prijava ili intervencija policije tokom svog boravka u Srbiji. To ukazuje na to da su se trudili da žive mirno i povučeno, uprkos sumnjama koje su postojale među komšijama. S obzirom na to da nisu imali državljanstvo Republike Srbije, postoji sumnja da je V. Č. putovao u Bosnu i druge zemlje samo sa ličnom kartom.
Komšije su se prisetile da su članovi porodice izbegavali bilo kakvu vrstu druženja. Iako su živeli u tom kraju dugi niz godina, nisu se uključili u zajednicu, što je dodatno povećavalo misteriju oko njih. U vreme kada su se doselili, kuća je bila u lošem stanju, ali su je renovirali. Nakon što su se uselili, komšije su primetile da je porodica postala još povučenija.
Nakon tragedije, komšije su izrazile sumnju da kuća možda nosi neku vrstu prokletstva, s obzirom na to da su prethodni vlasnici imali slične tragedije. Ova situacija je izazvala dodatnu paniku u okruženju, a mnogi su se pitali šta se zapravo dešavalo unutar zidova te kuće.
Na kraju, tragedija u Čačku ostavlja mnoge neodgovorene pitanja o mentalnom zdravlju, porodičnim odnosima i skrivenim tajnama koje su se možda krile iza zatvorenih vrata. Ovaj slučaj ukazuje na važnost komunikacije i socijalne interakcije, kao i na to kako povučeni način života može dovesti do tragičnih ishoda. U trenutku kada se lokalna zajednica suočava sa ovom traumom, ostaje nada da će se slični incidenti moći sprečiti kroz otvoreniji dijalog i međusobno razumevanje među ljudima.
