Studija objavljena 2022. godine sugeriše moguću, ali još uvek nedovoljno potvrđenu vezu između čačkanja nosa i povećanog rizika od razvoja demencije, posebno Alchajmerove bolesti. Ova istraživanja, koja su sproveli naučnici sa Univerziteta Grifit u Australiji, otkrivaju kako oštećenje unutrašnjih tkiva nosa može olakšati put bakterijama do mozga, što može izazvati reakcije slične simptomima Alchajmerove bolesti.
Istraživanje se fokusiralo na bakteriju Chlamydia pneumoniae, poznatu po tome što može izazvati upalu pluća kod ljudi. Ova bakterija je pronađena u većini mozgova ljudi koji pate od kasne demencije. Eksperimenti na miševima su pokazali da se bakterija može kretati duž olfaktornog nerva, koji povezuje nosnu šupljinu s mozgom. Oštećenje nosnog epitela, tanke membrane na vrhu nosne šupljine, dodatno je pogoršalo infekcije nervnog sistema.
Kao posledica ovih infekcija, u mozgu miševa došlo je do povećanja amiloid-beta proteina, koji se oslobađa kao odgovor na infekcije. Ovi proteini formiraju plak koji je karakterističan za Alchajmerovu bolest. Neurobiolog Džejms Sent Džon je istakao da su prvi pokazali da Chlamydia pneumoniae može direktno iz nosa dospeti u mozak, izazivajući patološke promene slične Alchajmerovoj bolesti.
Jedan od zapaženih nalaza istraživanja je brzina kojom je bakterija stigla do centralnog nervnog sistema miševa. Infekcija se razvila u vremenskom okviru od 24 do 72 sata, što sugeriše da nos može biti „brza ruta“ za bakterije i viruse ka mozgu. Iako nije sigurno da li su efekti isti kod ljudi, ovi nalazi zahtevaju dalja istraživanja kako bi se potvrdili.
Sent Džon je naglasio potrebu za sprovođenjem studija na ljudima kako bi se utvrdilo da li ovaj put funkcioniše na isti način kao kod miševa. Čačkanje nosa je uobičajena navika koja se procenjuje da ima čak 90 odsto populacije, ali ove studije upozoravaju na potencijalnu štetu koju može izazvati oštećenje zaštitnog tkiva u nosu. Naučnici preporučuju izbegavanje čačkanja nosa i čupanja dlaka iz nosa dok se ne utvrde dodatni detalji.
Sledeći korak u istraživanju je ispitivanje da li je nakupljanje amiloid-beta proteina deo prirodnog imunog odgovora koji se može povući nakon eliminacije infekcije. Alchajmerova bolest ostaje kompleksno pitanje, a svaka nova studija doprinosi razumevanju njenih uzroka. Rizik od Alchajmerove bolesti značajno raste nakon 65. godine, ali istraživači takođe proučavaju druge faktore, uključujući izloženost bakterijama i virusima.
Istraživači naglašavaju važnost dodatnih studija kako bi se bolje razumeo i, možda, sprečio razvoj ove sveprisutne neurodegenerativne bolesti. U tom smislu, istraživanje o vezi između čačkanja nosa i demencije može otvoriti nova pitanja i potencijalne pravce za prevenciju i lečenje Alchajmerove bolesti.
S obzirom na sve više dokaza koji sugerišu vezu između infekcija i neurodegenerativnih bolesti, važno je da se nastavi istraživanje u ovom području. Ovo ne samo da može pomoći u razvoju boljih tretmana za obolele, već može i unaprediti razumevanje kako bakterije i virusi utiču na zdravlje mozga. Na kraju, istraživanja poput ovih pružaju uvid u to kako svakodnevne navike, poput čačkanja nosa, mogu imati dugoročne posledice po naše zdravlje.
