Diskusije o kraćoj radnoj nedelji, koje se već testiraju u nekim delovima Evrope, nailaze na snažan otpor u Bugarskoj. Ideja o skraćivanju radne nedelje na četiri dana je posebno neprihvaćena od strane organizacija poslodavaca, što je potvrdila agencija BTA. Ova debata je pokrenuta nakon što je Grčka predstavila nacrt zakona koji bi roditeljima omogućio da rade četiri dana, ali sa produženim smenama od deset sati umesto uobičajenih osam.
Prema važećem bugarskom zakonu, radna nedelja traje pet dana i obuhvata 40 radnih sati. Zajedno sa Grčkom, Bugarska beleži najduže stvarno radno vreme u Evropskoj uniji, dok istovremeno ima jedan od najnižih udelima zaposlenih koji rade prekovremeno. Ovo ukazuje na to da su radni uslovi u zemlji specifični i da se radna etika jako razlikuje od drugih evropskih zemalja.
Iako se u nekim zemljama priča o smanjenju radnih sati, produktivnost rada u Bugarskoj je među najnižima u Evropskoj uniji, iznoseći samo 56,8 procenata od proseka EU. Ova situacija dodatno komplikuje mogućnost implementacije kraće radne nedelje, jer se postavlja pitanje kako bi se smanjenje radnih sati odrazilo na ukupnu proizvodnju i efikasnost.
Marija Minčeva, zamenica predsednice Bugarske industrijske komore (BIK), naglašava da Bugarska nije spremna za četvorodnevni model radne nedelje. Ona ukazuje na smanjenje radne snage i starenje stanovništva kao glavne prepreke, ali i na nedostatak potrebnih nivoa automatizacije i digitalizacije koji bi omogućili zaposlenima da rade manje sati bez smanjenja proizvodnih kapaciteta.
Kiril Bošev, zamenik predsednika Udruženja industrijskog kapitala (AIKB), deli sličan stav, ističući da bi skraćivanje radne nedelje bez promene ukupnog radnog vremena odmah smanjilo produktivnost za 20 procenata. Ovaj gubitak poslodavci ne bi mogli da priušte, što dodatno otežava situaciju na tržištu rada.
Bošev takođe odbacuje grčki predlog o radu četiri dana sa smenama od deset sati, ističući da „ljudi nisu roboti“. Prema njegovim rečima, zaposleni bi bili previše iscrpljeni da bi efikasno obavljali svoje dužnosti tokom dugih radnih dana.
Todor Kapitanov, potpredsednik Konfederacije bugarskih sindikata i poslodavaca, navodi da postoje izolovani primeri kompanija koje testiraju model kraće radne nedelje, ali da takvi eksperimenti obično održavaju plate nepromenjenim. On dodaje da se bugarske kompanije već suočavaju sa nedostatkom radne snage i da često zahtevaju od zaposlenih da obavljaju više funkcija, što čini poslodavce opreznim kada je reč o skraćenju radnih dana.
Kapitanov ukazuje na to da prepreke za implementaciju kraće radne nedelje nisu prvenstveno pravne, budući da Zakon o radu već dozvoljava fleksibilne aranžmane, već tržišne. Poslodavci nisu sigurni kako da nadoknade izgubljene sate na ograničenom tržištu rada, što dodatno otežava usvajanje ovog modela.
Ova situacija u Bugarskoj je odraz šireg problema unutar EU, gde se različite zemlje suočavaju sa izazovima u vezi sa radnom snagom, produktivnošću i kvalitetom života zaposlenih. Dok se u nekim zemljama razmatraju inovativni modeli rada koji bi mogli unaprediti životni standard, Bugarska se još uvek bori sa osnovnim pitanjima koja se tiču radne etike i strukture tržišta rada.
U svetlu ovih debata, jasno je da će put ka kraćoj radnoj nedelji u Bugarskoj biti dug i zahtevaće pažljivo razmatranje svih faktora koji utiču na ekonomiju i život zaposlenih.
