Brisel – Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil. Ove sankcije, koje će stupiti na snagu 21. novembra, predstavljaju ozbiljnu pretnju za energetski sektor Bugarske, s obzirom na to da Lukoil obezbeđuje do 80 odsto goriva u zemlji. Prema izvorima koje je citirao Politiko, bugarska vlada se obratila Vašingtonu za objašnjenje o mogućim odlaganjima ili izuzećima od sankcija.
Vlada u Sofiji strahuje da će sankcije dovesti do zatvaranja rafinerije Burgas, što bi moglo izazvati masovne nestašice goriva. Takva situacija bi dodatno mogla da destabilizuje trenutnu vladu i ojača podršku predsedniku Rumenu Radevu, za kojeg mnogi smatraju pro-ruskim političarem. Radev je već izneo ideju o formiranju nove političke stranke, što dodatno komplikuje situaciju.
Julijan Popov, bivši ministar za ekologiju, upozorava da vlada nije adekvatno pripremljena za eventualno povlačenje Lukoila iz Bugarske, a to bi moglo dovesti do ozbiljnih problema sa snabdevanjem gorivom. On predlaže da vlada preuzme operativnu kontrolu nad rafinerijom, uz pomoć međunarodnih stručnjaka i advokata, kako bi se izbegle nestašice.
Međutim, neki stručnjaci dovode u pitanje tvrdnje da bi Radev mogao da iskoristi ovu situaciju za sticanje vlasti. Naime, američki predsednik Donald Tramp je najavio sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije, Rosnjeft i Lukoil, što je podstaklo nekoliko zemalja EU da zatraže izuzeće.
U međuvremenu, Bugarska je donela odluku da privremeno zabrani izvoz naftnih derivata unutar Evropske unije. Ova mera, koja obuhvata dizel i avionsko gorivo, uvedena je radi zaštite energetske bezbednosti i stabilnosti domaćeg tržišta. Odluka je doneta sa 135 glasova „za“, dok je samo četiri poslanika bilo protiv, a 42 se uzdržalo.
Prema rečima članova parlamentarnog Odbora za budžet i finansije, ova mera je uvedena kao odgovor na američke sankcije ruskoj kompaniji Lukoil. Međutim, zabrana ne obuhvata dopunjavanje goriva za domaće i strane plovila i avione, kao ni snabdevanje oružanih snaga zemalja članica EU i NATO-a.
Sprovođenje ove mere povereno je direktoru Carinske agencije i izvršnom direktoru Nacionalne agencije za prihode, uz mogućnost izdavanja posebnih dozvola za izvoz ili isporuku. Parlament je takođe naložio da se izvrši inspekcija količina goriva uskladištenih prema Zakonu o zalihama sirove nafte i naftnih derivata, kako bi se obezbedila potrebna količina goriva i sprečilo eventualno poskupljenje.
Zakonodavci su jasno istakli da je cilj ovih mera sprečavanje mogućeg rasta cena goriva, koji bi dodatno opteretio ekonomiju zemlje i stvorio nezadovoljstvo među građanima. U ovom trenutku, Bugarska se suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa energetskom bezbednošću, a odluke koje donese u narednim danima mogu imati dalekosežne posledice za političku stabilnost zemlje.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će Bugarska morati da razvije strategiju kako bi se nosila sa potencijalnim posledicama sankcija i obezbedila stabilno snabdevanje energentima za svoje građane. S obzirom na trenutnu situaciju, pitanje energetske politike postaje sve važnije, a odluke koje se donesu u narednim nedeljama biće od ključnog značaja za budućnost zemlje.
