U svetu luksuza, gde se norme i očekivanja konstantno menjaju, ključno je da brendovi prepoznaju i anticipiraju trendove koji oblikuju ovu sofisticiranu industriju. Ivana Laković, osnivačica agencije Luxury Integrated i predsednica Adriatic Luxury Business Association (ALBA), pruža duboki uvid u globalne i regionalne trendove luksuza, posebno u kontekstu predstojećeg Adriatic Luxury Summita.
Tokom protekle godine, Laković je aktivno učestvovala na globalnim samitima o luksuzu, gde je radila sa vodećim ličnostima iz industrije, uključujući predstavnike poznatih brendova kao što su Chanel, Louis Vuitton, i American Express. Zajedno su razvijali strategije za suočavanje sa izazovima poput demografskih promena, geopolitičkih nesigurnosti, i novog digitalnog etosa.
Jedna od ključnih tema koju Laković ističe je značaj offline iskustava u svetu preplavljenom digitalnim sadržajem. „Stvarna iskustva su nova valuta poverenja“, kaže ona, naglašavajući da luksuz ne bi trebao biti samo o vidljivosti, već o prisutnosti i autentičnosti. U svetu gde je 90% sadržaja na mrežama filtrirano, direktna interakcija i emocionalna povezanost postaju ključni.
Laković takođe ukazuje na to kako je kultura postala centralni deo luksuzne industrije. „Kultura je najmoćniji ambasador luksuznog brenda“, navodi ona, ističući da brendovi moraju da budu povezani sa lokalnim identitetom i umetnošću kako bi ostali relevantni. U regionu Jadrana, brendovi koriste lokalne resurse i tradiciju da stvore jedinstvene proizvode koji pričaju priče i zadržavaju autentičnost.
U okviru luksuzne industrije, saradnja između brendova i zajednica postaje sve važnija. „Danas svi stvaramo zajedno“, kaže Laković, ukazujući na to da se luksuz više ne može posmatrati kao isključivo komercijalni poduhvat, već kao zajednički kreativni proces. Crossover saradnje između mode, umetnosti, i tehnologije donose nove dimenzije luksuza, dok brendovi prepoznaju potrebu da budu hrabri i inovativni.
Putovanja i gastronomija postaju nova pozornica luksuza, gde se iskustva više ne mere samo kvadratima ili zvezdicama. Umesto toga, fokus se stavlja na emocije i autentičnost, sa naglaskom na kulturna iskustva koja nadmašuju fizičke proizvode. „Luksuz se kreće da bi otkrio“, naglašava Laković, opisujući trendove poput kruzera koji nude kulturne doživljaje, a ne samo putovanja.
Laković takođe ukazuje na promene u globalnom tržištu luksuza, koje je trenutno procenjeno na oko 363 milijarde evra, uz očekivanja umjerenog rasta. Međutim, naglašava da će budući rast zavisiti od sposobnosti brendova da privuku i inspirišu nove generacije potrošača, posebno u svetlu digitalnog umora i promena u vrednostima.
Sjedinjene Američke Države trenutno predstavljaju najstabilniji motor rasta, dok Kina beleži usporavanje. U Evropi, turizam igra ključnu ulogu u održavanju stabilnog rasta, dok se Jadran ističe sa rastom od 7% godišnje, što je značajno za region, iako još uvek ne utiče na globalne brojke.
Laković takođe ističe izazove sa kojima se luksuzna industrija suočava, uključujući geopolitičke rizike i inflaciju proizvoda koji ne nude dodatnu vrednost. U tom kontekstu, inovacije su ključne, a brendovi bi trebali da se fokusiraju na održive i transparentne lance snabdevanja, kao i na saradnju sa umetnicima i lokalnim zajednicama.
Na kraju, Laković poziva industriju da redefiniše luksuz kao emocionalnu vrednost, umesto samo kao statusni simbol. „Brendovi koji prežive ovu fazu transformacije biće oni koji imaju hrabrost da se promene“, zaključuje ona, naglašavajući da budućnost luksuza leži u dubini osećaja, a ne u visini cena. U tom smislu, Jadranski region predstavlja jedinstvenu priliku za kreiranje luksuznih proizvoda koji su ukorenjeni u kulturi i tradiciji, pružajući inspiraciju za globalnu konkurenciju.
