U Rumuniji, tokom zimskih praznika, broj slučajeva depresije značajno raste. Prema podacima stručnjaka iz psihijatrijskog instituta Sokola u Jašiju, ovaj porast iznosi čak 25 procenata. Ovaj fenomen se često povezuje sa osećajem usamljenosti i pritiscima koje praznici mogu doneti. Iako su mnogi praznici vreme radosti i okupljanja s porodicom, ne za sve to važi.
Psihijatri ističu da praznici mogu biti teret za one koji se osećaju izolovano. Sećanja na prošle praznike, koja se reaktiviraju tokom decembra, mogu dodatno pogoršati emocionalno stanje pojedinca. Osobe koje nemaju s kim da dele ove trenutke često se suočavaju s tugom i pritiskom, što može dovesti do pogoršanja njihovog mentalnog zdravlja.
U ovom kontekstu, stručnjaci napominju da neki ljudi radije biraju hospitalizaciju tokom praznika nego da ostanu sami kod kuće. Ova odluka može da bude način zaštite od dodatnog emocionalnog stresa koji može doći zbog praznične atmosfere koja ukazuje na zajedništvo i sreću.
Zima i praznici donose dodatne izazove za mentalno zdravlje, a posebno za one koji pate od anksioznosti ili depresije. U ovom periodu, ljudi se često suočavaju s pritiscima da budu srećni i da učestvuju u proslavama, što može stvoriti osećaj neuspeha kod onih koji se ne osećaju dobro.
Preporučuje se da pojedinci koji osećaju simptome depresije potraže pomoć stručnjaka. Psihoterapija, kao i različiti oblici podrške, mogu biti od pomoći u prevazilaženju ovih izazova. Takođe, važno je otvoreno razgovarati o osećanjima i potražiti podršku od prijatelja i porodice.
U društvu se često stvara mit o sreći tokom praznika, ali realnost za mnoge ljude može biti potpuno drugačija. Osobe sa mentalnim poremećajima često se osećaju još usamljenije dok svi oko njih uživaju u prazničnom duhu. Komunikacija i razumevanje su ključni u ovim situacijama, kako bi se umanjila stigma koja okružuje mentalno zdravlje.
Jedna od strategija za smanjenje stresa tokom praznika može biti planiranje aktivnosti koje su prijatne i koje će doneti radost, umesto pritiska da se ispune tradicionalni očekivani obrasci ponašanja. Ove aktivnosti mogu uključivati volontiranje, što može doneti osećaj ispunjenosti i veze s drugima, ili jednostavno provođenje vremena u prirodi.
Takođe, važno je postaviti realna očekivanja i ne preopteretiti se obavezama. Umesto da se fokusiramo na savršenstvo, trebalo bi da se usmerimo na uživanje u jednostavnim stvarima i trenutcima.
Osim toga, stručnjaci savetuju da se izbegava prekomerni unos alkohola i da se obezbedi dovoljno sna, jer ove navike mogu dodatno pogoršati emocionalno stanje. Fizička aktivnost takođe igra ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja, stoga bi trebalo uključiti vežbanje u svakodnevnu rutinu, čak i tokom prazničnog perioda.
Na kraju, važno je napomenuti da su praznici vreme kada se mnogi suočavaju s izazovima. Razumevanje i empatija prema onima koji se bore sa svojim emocijama može pomoći u stvaranju podržavajuće zajednice. Podsticanje otvorenih razgovora o mentalnom zdravlju može doprineti smanjenju stigme i potaći druge da potraže potrebnu pomoć.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, možemo stvoriti okruženje koje je inkluzivnije i koje podržava mentalno zdravlje svih, posebno tokom prazničnog perioda.
