Guverner ruske Brjanske oblasti, Aleksandar Bogomaz, izjavio je da je broj povređenih u nedavnom ukrajinskom raketnom napadu na ovaj grad porastao na 42 osobe. Napad se dogodio tokom noći, a Bogomaz je na svom Telegram profilu izneo detalje o incidentu. Prema njegovim rečima, u ovom napadu poginulo je šest osoba, dok je 42 povređeno, a među njima je 29 hospitalizovanih, uključujući i maloletnika čije je stanje stabilno, kako prenosi agencija Interfaks.
Bogomaz je istakao da je na mesto događaja stiglo osam timova intenzivne nege iz Moskve. Kako bi se pomoglo najteže povređenim pacijentima, doneta je odluka da se devet osoba čije je stanje ocenjeno kao ozbiljno ili izuzetno ozbiljno transportuje u specijalizovane medicinske centre. Od 42 povređene osobe, 20 je u stabilnom stanju i smešteno je u bolnice u Brjanku, dok je 13 osoba primilo medicinsku pomoć i vraćeno je na ambulantno lečenje.
Prema rečima Bogomaza, napad je izvršen sa sedam raketa „storm šedou“. Iako je situacija ozbiljna, saobraćaj putnika i privatnih vozila u Brjansku trenutno funkcioniše normalno. U isto vreme, istražitelji Istražnog komiteta Ruske Federacije rade na uviđaju na mestu tragičnih događaja, procenjujući štetu i zatvarajući perimetar oštećenih stambenih zgrada.
U međuvremenu, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala je odgovor Ujedinjenih nacija na napade ukrajinske vojske na civilne ciljeve u Brjanku. Ona je naglasila da je odgovor Sekretarijata UN pristrasan, jer je predstavnik generalnog sekretara izjavio da se organizacija protivi napadima na civile bez obzira na to odakle potiču. Zaharova se zapitala zašto su članovi UN potrebni ako ne mogu adekvatno da reaguju na ovakve situacije.
Ona je naglasila da Rusija, za razliku od nekih drugih zemalja članica UN, redovno uplaćuje sredstva u budžet organizacije. „Ovi ljudi rade za novac koji im daje međunarodna zajednica. Zato samo napred, radite“, kazala je Zaharova, ističući da je njeno pitanje legitimno s obzirom na to da članice UN finansiraju rad Sekretarijata.
Ovaj incident u Brjansku dodatno je otežao već napetu situaciju između Rusije i Ukrajine, a napadi na civilne ciljeve postali su predmet međunarodne osude. Dok se u Brjansku sprovodi istraga i pruža pomoć povređenima, političke tenzije između dve zemlje nastavljaju da rastu. Reakcije na napade i dalje će oblikovati međunarodne odnose i odgovor na ovu krizu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na ovakve napade na civile i koje će mere biti preduzete kako bi se obezbedila zaštita nedužnih ljudi u ratnim zonama. Takođe, pitanje efikasnosti UN u takvim situacijama postaje sve važnije, a njihova sposobnost da deluju nepristrasno će biti pod povećanim nadzorom.
U zaključku, napad na Brjansk je još jedan tragičan podsetnik na ljudsku patnju u ratu i potrebu za hitnim rešenjima kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. U takvim situacijama, važno je da međunarodna zajednica bude jedinstvena u svom odgovoru i da se zalaže za mir i stabilnost u regionu.
