Brodovi koji plove blizu Crvenog mora i Persijskog zaliva počeli su da emituju lažne identifikacione poruke kako bi izbegli potencijalne napade, izvestila je agencija Rojters, pozivajući se na analizu pomorskih rizika kompanije Vindvard. Ova pojava dolazi u trenutku kada se tenzije u regionu povećavaju, posebno zbog pretnji Irana o zatvaranju Ormuskog moreuza, koji je ključna ruta za globalnu naftu, ukoliko se Sjedinjene Američke Države uključe u izraelske vojne operacije protiv iranskih nuklearnih objekata.
Iranski parlament je u nedelju navodno odobrio zatvaranje Ormuske pregrade, ali konačnu odluku donosi Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost. U međuvremenu, Huti, koje podržava Iran, napadaju brodove u Crvenom moru od kraja 2023. godine, pozivajući se na solidarnost sa Palestincima tokom sukoba u Gazi. Predsednik SAD-a, Donald Tramp, je u maju posredovao u dogovoru o prekidu napada u zamenu za pauzu u zapadnim vazdušnim napadima, ali su Huti upozorili da će ciljati američke brodove ako Vašington nastavi da podržava izraelske napade na Iran.
Iako je postignut prekid vatre između Izraela i Irana, izvršni direktor Vindvarda, Ami Danijel, izjavio je da brodarske kompanije ostaju skeptične u vezi sa bezbednošću plovila u tom području. „Percepcija među brodovlasnicima je da je teško utvrditi lanac vlasništva i nacionalnost brodova koji su pod većom pretnjom, kao što su oni iz Velike Britanije, SAD-a i Izraela“, rekao je Danijel.
Prema podacima kompanije Vindvard, 55 brodova je između 12. i 24. juna poslalo ukupno 101 atipičnu identifikacionu poruku, poput „u vlasništvu Kine“ ili „ruska sirova nafta“, tokom plovidbe u Persijskom zalivu i Crvenom moru. Ove poruke su verovatno korišćene kako bi se smanjio rizik od pogrešne identifikacije sa brodovima povezanim sa zapadnim zemljama ili Izraelom. Na primer, brod pod zastavom Paname koji je plovio ka Pakistanu emitovao je poruku „PKKHI svi kineski“, dok je brod pod zastavom Singapura signalizirao „Vsl nema veze sa Izraelom“.
Danijel je naglasio da se u normalnim okolnostima brodovi koriste standardne termine za identifikaciju, kao što su „Za naređenja“ ili „Naoružana garda na brodu“. Međutim, nakon izraelskih udara na Iran, porasla je upotreba nestandardnih poruka, što ukazuje na povećanu zabrinutost brodovlasnika u regionu.
Ove vesti o brodovima koji prikrivaju svoj identitet dolaze u trenutku kada Zapad nastavlja da sankcioniše aktivnosti koje smatra povezanim sa Rusijom. Evropska unija i SAD optužuju Moskvu i njene trgovinske partnere da koriste „flotu u senci“ brodova koji posluju van zapadnih pravila osiguranja kako bi izbegli sankcije. U maju je EU stavila na crnu listu dodatnih 189 brodova, čime je ukupan broj brodova pod sankcijama porastao na 342. Brisel trenutno razmatra dodatni paket sankcija koji bi mogao obuhvatiti još 77 brodova.
Rusija je više puta osudila sankcije protiv svog pomorskog sektora, nazivajući ih nezakonitim. Pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev upozorio je da napori Zapada da ometaju ruski pomorski tranzit kroz međunarodne moreuze predstavljaju „de fakto činove piraterije“ i da takvi potezi liče na „pomorsku blokadu“. Patrušev je takođe naglasio da je Rusija spremna da rasporedi svoju mornaricu kako bi zaštitila plovidbu.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica će morati da prati razvoj situacije u regionu, s obzirom na sve veće tenzije i potencijalne sukobe koji bi mogli dodatno destabilizovati ključne pomorske rute. S obzirom na trenutni kontekst, bezbednost brodova i pomorskih operacija postaje sve važnija tema u globalnoj pomorskoj industriji.
