Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, gostujući u specijalnoj emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, istakla je značaj civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije i naglasila da odgovornost za napredak nije samo na vlasti. Tokom razgovora, Brnabić je kritikovala odnos Evropske unije prema Srbiji, posebno u kontekstu otvaranja Klastera 3, nazvavši to „velikom sramotom Brisela“.
Na sednici Narodne skupštine, Brnabić je ukazala na to da je Srbija po peti put zaredom ispunila tehničke uslove za otvaranje ovog klastera, koji sadrži osam poglavlja, od kojih je Srbija već otvorila pet. „Dakle, reč je o otvaranju tri nova poglavlja. Pa sad možete da zamislite koliki je to uspeh i kakav navodni tektonski korak ka Evropskoj uniji. Dakle, potpuna glupost — realno, čista tehnička glupost“, rekla je predsednica.
Brnabić je dodala da Evropska komisija uvek bila fer, ali da postoje pojedine države članice koje imaju dodatne zahteve. Ona smatra da je važno naglasiti specifičnosti Srbije u ovom procesu. „Mi moramo, i čini mi se da konačno uspevamo, da objasnimo i tu stvar. Srbija je takođe specifična, jer ne postoji nijedna druga zemlja u regionu u kojoj imate ljude koji svakog drugog dana trče u Brisel, Strazbur, Berlin ili Hag i žale se na sopstvenu zemlju, moleći da se procesi ne otvore“, podvukla je Brnabić.
U razgovoru je istakla i ulogu civilnog društva u ovom procesu. „Najveća je odgovornost vlasti. Ali ako vi imate civilno društvo koje vam kaže: ‘ja u tome neću da učestvujem’, vi to ne možete da ispunite“, rekla je Brnabić, ukazujući na to da je važno imati uključeno civilno društvo kako bi reforme bile uspešne.
Ona je naglasila da civilno društvo može da ima značajan uticaj na evropski put svake zemlje. „Apsolutno je istina, nepobitna istina, da civilno društvo, bez obzira na to kakva je vlast i ko je na vlasti, može da zaustavi evropski put bilo koje zemlje. I mi to danas imamo u Srbiji. Vi njih morate da molite da učestvuju u reformama“, istakla je Brnabić.
Brnabić je takođe ukazala na to da je važno da se razume uloga civilnog društva u stvaranju zajedničkog okvira za reforme i evropske integracije. Ona smatra da je neophodno da se svi akteri, uključujući civilno društvo, uključe u dijalog i rad na reformama koje su potrebne za napredak zemlje ka Evropskoj uniji.
Kritike na račun Evropske unije, koje je iznela Brnabić, ukazuju na složenost odnosa između Srbije i EU, a njen apel za veću saradnju sa civilnim društvom može se shvatiti kao poziv na zajednički rad na unapređenju procesa integracija.
Ova izjava predsednice Narodne skupštine može se smatrati jasnom porukom da je proces evropskih integracija zajednička odgovornost, koja zahteva angažovanje svih sektora društva. Uloga civilnog društva, prema njenim rečima, nije samo da bude posmatrač, već i aktivni učesnik u procesu reformi, što može doprineti bržem i kvalitetnijem napretku Srbije ka EU.
Brnabićine reči ukazuju na to da je, i pored izazova, važno nastaviti dijalog i raditi na unapređenju odnosa sa Evropskom unijom, ali i unutar zemlje kako bi se osiguralo da svi akteri budu uključeni u proces. Na kraju, njen poziv za veću saradnju sa civilnim društvom može biti ključ za prevazilaženje prepreka na putu ka evropskim integracijama i za postizanje zajedničkih ciljeva u interesu svih građana Srbije.
