Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, predstavlja karijeristu i podsetila na njegovu podršku Srpskoj naprednoj stranci (SNS) kada je bio dekan Arhitektonskog fakulteta. Brnabić je istakla da je Đokić nekada smatrao SNS najboljom partijom, a Aleksandra Vučića najvećim vizionarom, dok je sada, prema njenim rečima, pokušao da pređe na stranu opozicije. Ona je navela da je Đokić, nakon što je obavljao dužnost dekana, želeo i rektorsku fotelju, što je izazvalo kontroverze unutar akademske zajednice.
Brnabić je ukazala na to da je, u trenutku kada je Đokić izabran za rektora, akademska zajednica podržala Ivanku Popović za njen drugi mandat, te da se to prvi put u istoriji Beogradskog univerziteta dogodilo da Savet univerziteta nije poštovao odluku Senata. U tom kontekstu, ona je izrazila sumnju u Đokićevu neovisnost i čestitost, sugerišući da je njegov izbor bio rezultat političke igre unutar univerziteta.
Dalje, Brnabić je komentarisala da Đokić sada nastoji da se predstavi kao novo lice sa visokim principima, dok je zapravo ranije uživao podršku SNS-a. Ona smatra da Đokić možda veruje da će doći do promene vlasti zbog podrške iz inostranstva i obojenih revolucija, te da ambicije koje ima prevazilaze njegovu trenutnu poziciju. Brnabić je takođe naglasila da Đokić pokušava da zaštiti svog bliskog prijatelja, Nebojšu Bojovića, koji je bio na čelu nadzornog odbora „Infrastrukture železnice Srbije“ i koji je bio umešan u kontroverzan incident.
U vezi sa pravosudnim zakonima koji su nedavno usvojeni u parlamentu, Brnabić je najavila da će ti zakoni biti predmet post festum analize Venecijanske komisije. Ona je istakla spremnost za dijalog sa Evropskom unijom i odbranu novih zakonskih rešenja koja, kako je rekla, predstavljaju dobru stvar za građane Srbije. Na kritike koje su usledile, Brnabić je odgovorila da su mnoge tvrdnje o zakonima bile prenesene iz medija bliskih opoziciji, dodajući da su neke kritike zasnovane na neznanju.
Brnabić je istakla da je opozicija bila nedovoljno pripremljena za raspravu o zakonima u Narodnoj skupštini i naglasila da će se sprovesti post festum analiza u skladu sa procedurama. Ona je kritikovala bivšu vlast zbog menjanja Ustava bez javne rasprave, ističući licemerje onih koji kritikuju trenutnu administraciju, s obzirom na to da su oni sami izbegavali konsultacije sa javnošću i relevantnim institucijama.
Na kraju, Brnabić je izrazila žaljenje zbog nedostatka javne rasprave pre usvajanja zakona, smatrajući da su predložena rešenja dobra i da su zaslužila javnu podršku. Ona je podržala ideju o transparentnijem procesu donošenja odluka, naglašavajući važnost uključivanja građana i svih zainteresovanih strana u diskusije o zakonima koji utiču na društvo.
U zaključku, situacija oko rektora Đokića i pravosudnih zakona odražava širu dinamiku unutar srpske politike i akademske zajednice, gde se interesi, ambicije i političke igre često prepliću, a transparentnost i javna diskusija ostaju ključni faktori za izgradnju poverenja i stabilnosti.
