Predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da blokaderi ne vode politiku unutar Srbije, već su njihovi napori usmereni ka inostranstvu gde traže podršku. Ona naglašava da su ti ljudi pokrenuli kampanju, ali ne u Srbiji, već u gradovima kao što su Brisel, Berlin, Strazbur i Pariz. Prema njenim rečima, blokaderi su u potrazi za stranim saveznicima kako bi došli na vlast u Srbiji, a smatra da im ne manjka novca za kampanju.
Brnabić je istakla da blokaderi ne žele dijalog, čak ni kada je reč o dogovoru o datumu budućih izbora. Kako je navela, predsednik Vučić je ponudio razgovor o izborima, ali su ga blokaderi odbili. Ona ukazuje da oni zapravo ne žele otvorene razgovore jer im to ne odgovara, smatrajući da se njihov pristup zasniva na strategiji da se narod zastraši i da se tako stvori atmosfera koja bi im mogla pomoći da dobiju podršku na izborima.
Brnabić takođe tvrdi da blokaderi ne žele da pomognu Srbiji u njenom putu ka Evropskoj uniji. Oni se predstavljaju kao proevropski, ali u praksi ne glasaju za zakone koji bi bili u skladu sa evropskim standardima, uključujući ratifikaciju sporazuma o uključivanju Srbije u zdravstveni program Evropske unije. Ovaj kontrast između njihovih reči i dela, kako Brnabić tvrdi, jasno ukazuje na to da oni zapravo ne žele da pomognu Srbiji.
Ona je dodatno pojasnila da strategija blokaderske politike podrazumeva kažnjavanje Srbije, uz nadu da će takve mere dovesti do toga da narod glasa protiv trenutne vlasti. Ova politika, prema njenim rečima, ne donosi konkretne planove ili programe, već se zasniva na mržnji i deljenju.
Brnabić je kritikovala i interne sukobe među blokaderima, naglašavajući da ni sami ne mogu da se dogovore ko će biti lider. Prema njenim rečima, oni su već podelili svoje pozicije, ali im je važno da dobiju podršku iz inostranstva, umesto da se obraćaju domaćem biračkom telu.
Osim toga, Brnabić je osudila rektora Beogradskog univerziteta, Vladana Đokića, zbog njegovog angažovanja u politici dok obavlja funkciju rektora. Ona je naglasila da time krši zakon o visokom obrazovanju i Statut univerziteta, pozivajući ga da se odluči između političke karijere i akademske odgovornosti.
Brnabić je takođe ukazala na nedostatak odgovora od strane univerziteta na pitanja koja su postavljena u vezi sa smrću studentkinje na Filozofskom fakultetu, što dodatno ukazuje na neodgovornost institucija. Ona smatra da je ovo pitanje ozbiljna obaveza koju institucije moraju rešiti, a ne ignorisati.
U kontekstu međunarodnih odnosa, Brnabić je komentarisala izložbu o Jasenovcu koja je postavljena u Evropskom parlamentu i Skupštini Srbije. Ona je istakla da neki evroposlanici i blokaderi smatraju da je to sramotno, dok je ona naglasila važnost sećanja na žrtve ovog genocida. Brnabić je kritikovala izjave koje upućuju na to da je Srbija kriva za događaje u Jasenovcu, smatrajući to neprihvatljivim.
Sve ove izjave Brnabić su deo šireg diskursa o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, gde se sukobi između vlasti i opozicije često prelivaju na međunarodnu scenu. Ona je pozvala na jedinstvo i dijalog unutar zemlje, ističući da je važno raditi na napretku i razvoju Srbije bez obzira na političke razlike.
Kroz njene reči, može se uočiti snažna kritika ne samo prema opoziciji, već i prema načinima na koje se politika vodi, kako unutar Srbije, tako i na međunarodnoj sceni. Brnabić poziva sve političke aktere da se fokusiraju na budućnost Srbije, umesto da se zadrže u prošlim sukobima i podelama.
